Koliko novca građani Srbije mogu da uštede za “crne dane”?

Početkom juna nadležne službe u Nemačkoj i Austriji podsetile su svoje građane šta sve treba da urade da bi bili spremni na vanredne situacije poput prirodnih katasrofa, pa i nuklearnog napada. Jedna od osnovnih preporuka je da se ima dovoljno hrane i vode za 10 dana, ali i 500 evra u gotovini.

Srpski građani nemaju iskustva sa sličnim preporukama, ali nažalost ljudi na ovim prostorima navikli su na nepredviđene okolnosti i čuvanje novca za žargonski rečeno “crne dane”.

Poslovni konsultant Vladimir Veličković kaže u razgovoru za Biznis.rs da su, za razliku od drugih evropskih država, na ovim prostorima ljudi naviknuti na krizne situacije i čim postoji najava neke nesigurnosti aktivira se egzistencijalni instinkt koji se odražava u obezbeđivanju osnovnih zaliha u brašnu, šećeru, ulju, teglama, konzervama…

Međutim, kada je reč o novcu koji je potrebno imati u gotovini prema preporukama u Nemačkoj i Austriji, Veličković je skeptičan u pogledu mogućnosti da prosečan srpski građanin odvoji 500 evra za “crne dane”.

“Nisam siguran da prosečna srpska porodica računa sa iznosom od 500 evra, ali se dovija na razne načine, jer su nam i dalje dostupne neke zalihe sa srpskih sela, organizacija po prioritetima i već tradicionalno „dovijanje“ kako pregurati mesec sa malo para”, objašnjava Veličković.

Na pitanje da li naši građani imaju tendenciju ka tome da novac čuvaju za nepredviđene okolnosti, on kaže da definitivno postoji sklonost i određeni broj građana ima tu naviku, ali da je to i pitanje standarda.

“Tu definitivno imamo podelu na dve kategorije – pojedince i porodice koje iz navike čitav život ostavljaju nešto „sa strane“, koliki god iznos, i „defanzivce“ koji žive od danas do sutra. Čak bi vam neke analitike po svetu pokazale da dve trećine stanovništva ne odvaja ništa za urgentne situacije”, smatra Veličković.

On dodaje da je realna preporuka da se ostavi novčana zaliha u iznosu od barem tri do šest meseci redovnih mesečnih troškova, ali treba biti i svestan da je to relativno veliki iznos, i da bi se napravio ovakav fond potrebno je dosta vremena.

“Ipak, ovakva „zaleđina“ vas čuva od većine životnih neprilika, kao što je gubitak posla, povrede i sličnih situacija”, ističe Vladimir Veličković.

Koliko novca uvek treba imati u “slamarici”?

U odnosu na to kakve hitne ili nepredviđene situacije mogu da se dogode, od toga će zavisiti i koliko je novca potrebno imati u gotovini u svakom trenutku.

“Sve zavisi šta se smatra nepredviđenim situacijama. Uglavnom većina može da bude predvidiva, ako mislimo na kvar automobila, popravku kućnih uređaja, neke porodične situacije. Samo kod nas ljudi ne žele da „mrače“ i razmišljaju „pesimistički“, iako bih ja rekao da je ovo samo pitanje dobrog planiranja. Na godišnjem nivou trebalo bi imati bar 200 do 300 evra za ovakve „nepredviđene situacije“”, ističe poslovni konsultant.

Večito pitanje onih koji imaju dovoljno da deo novca uštede jeste – da li sredstva čuvati u banci ili kod kuće? U slučaju da vam je hitno potreban, naš sagovornik smatra da je manju sumu novca ipak bolje imati u “slamarici”.

“Novac za „crne dane“, odnosno lako dostupan novac, trebalo bi da stoji u slamarici ako ste dovoljno disciplinovani da se taj novac i sačuva kao takav. Ali, takođe, postoje i rešenja i usluge na finansijskom tržištu koja služe baš tome, kao što je osiguranje, zdravstveni i penzioni fondovi i slično. Takođe, i umnožavanje kapitala bi trebalo da je mnogo više zastupljeno, jer ne treba izgubiti iz vida inflaciju i to da novac gubi na vrednosti tokom vremena. Novcu je najbolje da je angažovan i da radi za nas”, zaključuje poslovni konsultant Vladimir Veličković.