Svaki građanin može da bude investitor

Gde uložiti novac u ovom trenutku kada su se berze usijale zbog straha od recesije, kriptovalute strmoglavo padaju, a nekretnine nikada nisu bile skuplje?

Vladimir Veličković, finansijski konsultant i investitor, kaže da sada kod nas postoji ozbiljna paleta mogućnosti za investiranje, što pre tri do pet godina nije bio slučaj. Podseća da smo ranije imali opciju ulaganja u berzu, ali Beogradska berza je vrlo troma i prema njegovom mišljenju ljudi nemaju tu šta da traže. Naši građani imaju mogućnost da preko internacionalnog brokera ulažu u akcije stranih kompanija, foreks (globalno finansijsko tržište stranih valuta) i kriptovalute, čime se i naš sagovornik bavi više od jedne decenije, kao dodatnim izvorom zarade.

– Međutim, sada kod nas postoji kraudfanding ili grupno finansiranje, što predstavlja alternativni način prikupljanja sredstava za određene projekte, koji omogućava da se do novca dođe uz pomoć zajednice. Na primer, preko platforme ventu.rs pojedinac može da uloži od 100 evra do više desetina hiljada evra u kompanije koje su na listi. Zatim, sve se češće investira u NFT tokene (digitalnu imovinu koja omogućava prenos raznih prava na proizvode i usluge, na primer da se umetnička dela na različitim medijima prodaju digitalnim putem) ili pojedinačne tokene i sve ono što je oslonjeno na blokčejn tehnologije – navodi Veličković. Naglašava da od sada i u Srbiji kupovinom digitalnog novca može da se ulaže u kompaniju koja ga je emitovala.

Prvi domaći digitalni tokeni ponuđeni su prošle nedeljnj investitorima. Komisija za hartije od vrednosti je privrednom društvu „Finspot” d. o. o. odobrila da objavi inicijalnu ponudu za 35.250 „Finspot” faktoring tokena, po nominalnoj vrednosti do 1.000 dinara, što ukupno iznosi 35,25 miliona dinara.

– Proces izgleda prilično jednostavno. Potencijalni investitori se registruju preko naše platforme, otvorimo im nalog i onda im proverimo ličnu ispravu i bankovni račun, a zatim elektronskim putem uplate cenu tokena. Jedan token košta 1.000 dinara, a minimalna investicija je 10.000 dinara – objasnio je Ognjen Kurtić iz „Finspota” za Tanjug.

Dodao je da nakon što se objavi uspešnost ponude, investitor dobija tokene u svoj novčanik i onda može da ih ulaže u investicione ponude „Finspota”.

– Na našoj platformi mogu da nađu naše proizvode u koje mogu da ulažu tokene, s tim da treba da odluče na koji period ih ulažu. Nudimo investicione periode na tri, šest i 12 meseci, a u zavisnosti od toga je i prinos koji će im biti isplaćen kada istekne investicioni period. S tim da prinos iznosi od sedam do 10 odsto, na šta se plaća porez od 15 procenata – precizirao je Kurtić. Dodao je da svaki građanin može postati investitor.

Kurtić je objasnio da je digitalni token zapis na blokčejn mreži, koji predstavlja nematerijalno pravo, a u suštini je finansijski instrument poput obveznice ili akcije, s tim da se zahvaljujući tehnologiji preskaču papirološke prepreke koje su ranije postojale, pa investitor može lakše da uloži u neki biznis i tako oplodi svoj novac.

Ovih dana su akcije i kriptovalute u raljama monetarne politike Federalnih rezervi SAD, koje su ponovo povećale referentne kamate kako bi ohladile visoku inflaciju. Vrednost bitkoina iznosila je 20.500 dolara, što je pad od oko 70 procenata u poslednjih osam meseci. I ostale kriptovalute su u padu, a procenjuje se da je poslednjih dana zbog panične rasprodaje digitalnog novca sa tržišta zbrisano 300 milijardi dolara.

Komentarišući najnovija dešavanja Vladimir Veličković napominje da je sve što se prethodnih godina dešavalo bila pomama, ovo sada je strah. Sve zavisi od toga u kojoj meri će on da preovlada, da li će to da traje mesec ili godinu dana.

– Akcije padaju i kriptovalute gube vrednost zbog opšteg nepoverenja ne samo investitora, već i generalne populacije koja je turistički ušla u ovaj svet zbog brze zarade, ali je bitno imati u vidu da investiranje nije kratkoročno. Neko ko veruje u blokčejn (koji omogućava ljudima da obezbede i verifikuju sve vrste podataka i dogovora u decentralizovanoj mreži koja se ne može izmeniti tako lako) on će da investira kakvo god da je tržište, jer će da ulaže narednih pet, deset ili 30 godina. Ko hoće da investira kratkoročno treba da sačeka. Naši ljudi su zakucani za ulaganje u nekretnine, ali mnogo toga za investiranje postoji u blokčejn i veb-3 svetu. Uostalom, kod nas je moguće investirati u nekretnine i kroz kraudfanding. Na primer sa nekoliko stotina evra možete da ulažete u projekat izgradnje apartmana i radnog prostora na Divčibarama. Na tu investiciju se ostvaruje godišnja dobit od šest odsto – navodi Veličković.

Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora „Klastera nekretnine” potvrđuje da je najveći deo kapitala nacije u nekretninama. U 80 odsto slučajeva kada naši građani prodaju nekretninu kupe drugu. Jednom uložen novac u nekretnine ostaje u nekretninama.

– Promet se tako multiplicira u prosečno tri do pet prometa nekretninama. To generiše najveću tražnju na našem tržištu – kaže on.

Za one koji bi ušteđevinu da ulože u nekretnine Đorđević procenjuje da pada cena u Srbiji ove godine neće biti, uprkos očekivanom povećanju kamata na kredite 2022. i time prouzrokovane stagnacije tržišta.

Izvor:  Politika.rs