Da li povećanje minimalca nosi skrivenu opasnost
Ceo teret povećanja minimalca, koje će biti između 12 i 14 odsto, država će preuzeti na sebe, kroz smanjenje poreza i doprinosa, ali i povećanje neoporezivog dela zarade. Time neće biti ugrožena makroekonomska i fiskalna stabilnost u Srbiji, uverena je premijerka Ana Brnabić, a država će nastaviti da smanjujemo deficit i javni dug. Povećanje minimalne zarade najavljeno je od 1. januara 2023. godine, kada bi trebalo da bude oko 40.000 dinara, a na tu temu tek će biti organizovani razgovori sa sindikatima i poslodavcima.
Da građani ne treba da očekuju previše od najavljenog povećanja minimalca, smatra Ljubodrag Savić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a ideju države ne vidi kao darežljivu, već kao predlog sa skrivenom opasnošću.
– Povećanje minimalca će se desiti za nekoliko meseci, a mi se već sada suočavamo s galopirajućom inflacijom koja će se teško obuzdati. Ništa nije izvesno, jedino što može da se prognozira jeste da će cene ići gore, ali koliko, niko ne može da zna. Uz to, najave da bi uz povećanje visine minimalca istovremeno moglo da dođe i do povećanja neoporezivog dela zarade apsolutno nemaju smisla. Država kaže da će taj teret preuzeti na sebe. Pa, ne daje nam toliki novac neka druga država. Ako se poveća neoporezivi deo ličnog dohotka, za toliko će biti zakinut budžet države – objašnjava prof. Savić i dodaje da će taj novac faktički biti poklonjen poslodavcima, sa objašnjenjem da će oni dati radnicima veće plate i zaposliti više ljudi.
– Neće – uveren je profesor, podsećajući da nedostajući deo budžeta mora da se pokrije na neki drugi način, i to tako što će se opteretiti ostali građani. Plaćaćemo neke druge nameta, a ako ni to ne bude dovoljno, budžet će otići u minus, a to će se nadoknađivati zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu. Dakle, pomoći ćemo poslodavcima, a ostalima ne.
– Ja protestujem protiv toga. Tražim da nam neko iz vlade ne presipa priču iz šupljeg u prazno. Time se zapravo generiše moć države, a ja kao građanin ne želim da živim u takvoj državi. Treba da se naprave transparentna pravila u kojima svako mora da plati svoje i da bude i socijalno i zakonski odgovoran za ono što mu pripada – izričit je prof. Savić.
Svugde u Evropi minimalna zarada privremena je mera koja traje određeni rok, mahom je i neoporeziva. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podseća da je kod nas minimalac tek nešto manje oporezovan od ostalih zarada.
– Država nam stalno nešto obećava na tu temu, a suštinski nam nedostaju reforme. Bilo bi mnogo bolje da u ovoj krizi država omogući da sistem funkcioniše normalno i da uvede progresivne stope oporezivanja. Ovako se stalno predstavlja kao spasilac, baveći se velikim najavama oko povećanja minimalne zarade, a na gubitku su uvek male firme – uveren je Rajić, dodajući da su prihodi države skočili povećanjem cena, a taj točak inflacije koji se zavrteo pomogao je državi da smanji deficit.
– I sad ona uvećava bruto iznos minimalca. Ipak, ta kompenzacija na minimalnoj zaradi neće biti dovoljna jer firme u isto vreme imaju pad prihoda, sporije naplaćuju svoja potraživanja, čak i od države, javnog sektora i preduzeća – podseća on.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem je to što je država u prethodnih pet godina podizala minimalnu zaradu četiri puta brže nego što je rastao BDP i platežna sposobnost firmi. To je za čitav niz malih biznisa bio veliki udar, dodaje Rajić, iako je država ponešto u toj priči amortizovala skidanjem od dva do tri odsto poreza na opterećenje zarada.
– Ipak, ne treba zaboraviti da smo paralelno imali i kovid 19 i da su firme morale da otplaćuju na kredit poreze i doprinose u periodu kada nisu radile. To zapravo i sad traje, pa stoga mogu da kažem da sve što je država uradila u smislu minimalnih rasterećenja privrede nije se ni osetilo – objašnjava Rajić i postavlja pitanje koliko će Srbija moći dugo da promenom deviznih rezervi kreditira plaćanje skupih energenata. Ako se tako nastavi, biće ugroženo i stabilno poslovanje firmi u Srbiji, pa tada ni ova pomoć oko minimalca neće puno značiti.
– Zato država mora da uravnoteži poreski sistem, a to znači da se porezi ubiraju tamo gde zaista ima prihoda, a da se poreski čekić smanji prema malim firmama gde se vidi pad prihoda – uveren je Rajić.
Izvor: Politika.rs
