Cene nekretnina po Srbiji naglo su skočile sa pojavom epidemije korone pre dve godine, zatim dodatno krajem 2021. a nove, astronomske cifre za kupce stanova pojavile su se početkom rata u Ukrajini. Ipak, kupaca i dalje ima, što je svojevrstan paradoks, smatraju sagovornici Danasa.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ kaže za naš list da je u Srbiji to večita enigma.
– Kolika god da je kriza, cene stanova rastu, a potražnja za njima ne jenjava. Građevinski materijal je dosta poskupeo, ali to nije odgovor odakle ljudima novac za stanove. Izgleda da je Srbija dosta bogatija zemlja nego što mi mislimo ili je zbog rata u Ukrajini ovde navalila gomila Rusa da kupuje nekretnine kao svojevremeno u Crnoj Gori – navodi Veselinović.
Jovica Todorović, advokat i član Pravnog saveta Narodne stranke kaže da nije velika mudrost reći da je porast cena rezultat odnosa ponude i tražnje, jer je to ekonomski zakon.
– Tražnja je porasla, najpre, zato što su stambene potrebe nacije daleko od zadovoljenih. To je trend koji postoji kod nas u čitavom tranzicionom periodu. U ovoj godini, ima i drugih uzroka. Osnovana je bojazan da će turbulencije u svetu ugroziti čvrstinu i najčvršćih valuta, pa ljudi koji imaju novac gledaju da ga pretvore u nešto sigurnije nego što su devize u slamarici ili na bankovnom računu – ističe naš sagovornik.
Todorović dodaje da ulaganje u bilo kakve poslove , u ovim vremenima, takođe je nesigurno kao i čuvanje gotovine.
– Zato oni koji imaju novac kupuju nekretnine, jer verovatno misle da je to najbolji način da sačuvaju vrednost koju imaju. Vrednost nekretnina nikada neće strmoglavo pasti, koliko može strmoglavo da padne vrednost valuta. Na kraju, nekretnina čija je vrednost pala, ako se i to desi, može da sačeka u vlasništvu kupca i neko sasvim novo vreme u kome će opet porasti, a jednom do kraha obezvređena valuta, ili bankovna štednja, kao što se mi iz ex JU dobro sećamo, nikada ne vraća svoju vrednost. Bankarske kamate sada nisu velike, i banke odobravaju sve više kredita, verovatno i one nošene logikom da je bolje da kapital ulože u svoj “proizvod“, a to je kredit, nego da ga čuvaju pa da im propadne – ukazuje Todorović.
Prema njegovim rečima, to povećava tražnju i onih koji nemaju gotovinu. Kako ističe naš sagovornik, sve poskupljuje pa i cene materijala, zemljišta, radne snage, energije, pa i to poskupljuje novogradnju, a povećanje cena novogradnje povlači i povećanje cena stare gradnje.
– Sa druge strane, ponuda je kod nas i dalje manja od tražnje, uprkos tome što nam se čini da se gradi na svakom ćošku. Ali, zapravo, naši gradovi se ne šire, nego se vrši jedna opasna koncentracija stanova i kuća, a time i ljudi koji u njima žive, na malim prostorima užih gradskih centara. To je posledica jedne pogrešne urbanističke politike koja nas prati godinama – ocenjuje Tododrović.
Otuda, dodaje, i privid da se gradi mnogo, „a u stvari se gradi isuviše malo da bi se zadovoljila tražnja“.
– Drugačije bi bilo kada bi država propisala takva urbanistička pravila da se mogu graditi samo nova naselja izvan užih gradskih centara, da se gradovi moraju širiti, a ne ovako da su ljudi u užim gradskim centrima jedni drugima na glavi. Izvan užih gradskih centara bi građenje bilo jeftinije, a i cena kvadrata bi bila manja nego u centrima gradova, a centri bi se rasteretili. Povećana ponuda smanjila bi i cene. Međutim to ne ogovora graditeljima, jer hoće brzu, laku i veliku zaradu, pa zato grade manje zgrade u centru radije nego da grade velika naselja izvan centra grada. A ne odgovara ni kupcima, jer svi žele da žive u centru – zaključuje Todorović.
Izvor: Danas
