Nerezidenti u Srbiji mogu posedovati bankovni račun ali nemaju mogućnost apliciranja za kredit odnosno pozajmicu
Stranci, odnosno nerezidenti, u Srbiji mogu posedovati bankovni račun bez obzira na to da li ga koriste kao fizičko ili pravno lice. Tu mogućnost imaju i privredna društva, ogranci, predstavništva stranih kompanija.
Za Biznis.rs iz Raiffeisen banke kažu da nerezidenti mogu otvarati dinarske i devizne račune u bankama koje posluju u Srbiji i držati sredstva u skladu sa važećim propisima, ali da nemaju mogućnost apliciranja za kredit i dozvoljeno prekoračenje, odnosno pozajmicu.
Prilikom otvaranja računa u banci nerezident je u obavezi da, pored lične isprave, priloži i dokument iz koga se može utvrditi mesto njegovog prebivališta ili boravišta u poslednjih godinu dana. Ako je nerezident prilikom otvaranja računa priložio pasoš koji ne sadrži podatak o mestu prebivališta, potrebno je da priloži kopiju nacionalne lične karte na kojoj se vidi podatak o mestu prebivališta (ako nacionalna lična karta ima podatke na engleskom jeziku, nije potreban prevod) ili prijavu boravka iz MUP-a.
„Da bi strani državljanin odnosno nerezident otvorio bankovni račun neophodno je da se pre svega obrati banci. To može uraditi lično – podnošenjem zahteva za otvaranje računa na šalteru banke ili preko punomoćnika koga je ovlastio da u njegovo ime i za njegov račun podnese zahtev banci i zaključi okvirni ugovor“, objašnjavaju iz Raiffeisena.
Naglašavaju da je neophodno da ovlašćenje koje se daje van prostorija banke bude overeno od strane nadležnog organa i u momentu dostavljanja ne sme biti starije od dve godine.
„Nerezidenti mogu da otvore račun i u OTP banci, a od dokumenata im je potreban pasoš ili lična karta (lična karta samo u slučaju potpisanih odgovarajućih međudržavnih sporazuma), kao i dodatna dokumentacija kojom potvrđuju svoj status u skladu sa važećim propisima“, navode iz OTP banke za naš portal.
Međutim, kada je reč o otvaranju računa preko punomoćja bez prisustva fizičkog lica, i to je takođe moguće ostvariti.
Naši sagovornici objašnjavaju da je posebno u situaciji kakvu je donela pandemija korona virusa, kada su putovanja zabranjena ili ograničena, pogodno za klijente sa boravištem u nekoj od stranih zemalja da otvore račun u banci uz pomoć advokata putem posebnog punomoćja.
U slučaju da bankovni nerezidentni račun u Srbiji otvaraju pravna lica odnosno privredna društva, potrebno je da budući klijent dostavi neophodnu dokumentaciju kako bi banka mogla da proveri podatke o društvu i fizičkim zastupnicima. Takođe, banke, kao i sve institucije koje se bave pružanjem usluga javnom sektoru, imaju obavezu u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma da evidentiraju stvarne vlasnike.
Stvarni vlasnik je fizičko lice, koje posredno ili neposredno ima 25 odsto ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25 procenata ili više udela.
To takođe može biti osoba koja privrednom društvu posredno obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju.
Stvarni vlasnik je fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik ili lice koje ima dominantan položaj u upravljanju u drugom licu stranog prava, kao i fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruge, udruženja, fondacije, zadužbine ili ustanove, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.
Iako poslovne banke u Srbiji dozvoljavaju nerezidentima da otvore poslovne račune, neke banke nude uslugu održavanja nerezidentnih poslovnih računa, ali samo uz uslov da su privredni subjekti poreski rezidenti Srbije. To znači da će banka tražiti da potencijalni klijent dobije poreski identifikacioni broj, što može donekle produžiti samu proceduru otvaranja računa.
PIB se određuje i dodeljuje u Centrali Poreske uprave za sve poreske obveznike u Republici Srbiji.
