Beograd odnosno beogradska oblast po stepenu ljudskog razvoja na nivou su Poljske, ostatak Srbije je na nivou regiona i zemalja Srednje i Južne Amerike, Bliskog Istoka i Severne Afrike, navodi se u Nacionalnom izveštaju o ljudskom razvoju.
Ljudski razvoj predstavlja opšti napredak u obrazovanju, zdravlju i životnom standardu stanovništva.
U poglavlju 2 „Višeslojna priroda depopulacije u Srbiji – noviji trendovi i izgledi“ čiji je autor Vladimir Nikitović navodi se da će se prema svim projekcijama, broj stanovnika Srbije u budućnosti smanjivati.
Depopulacija će više pogoditi regione zapadne Srbije i Šumadije te istočne i jugoistočne Srbije. Veliki gradovi će i dalje rasti, a regionalni demografski i društveni razvoj biće sve neujednačeniji.
Ocenjuje se da pored velikih ekonomskih nejednakosti, postoje i razlike u regionalnom indeksu ljudskog razvoja. U nekim oblastima vrednost indeksa je posledica niskog stepena obrazovanja (npr. Braničevska oblast), dobrih zdravstvenih izgleda (npr. Zlatiborska oblasti) ili visokog BDP-a (npr. Borska oblast).
Slično tome, postoje i regionalne razlike u fertilitetu.
„Srbija je nalik razuđenom arhipelagu – pojedini delovi Srbije imaju različite demografske izazove i zato je potrebno razvijati politike koje će odgovarati na konkretne regionalne i lokalne probleme“, ocenjuje autor.
Njihov krajnji cilj treba da bude podsticanje fertiliteta i razvoj ljudskog kapitala, a ključni preduslov za pozitivne demografske promene predstavlja smanjivanje regionalnih razlika. Bez toga Srbija neće moći da postigne ujednačeni demografski razvoj.
Izvor: Nova ekonomija/BiF
