Nedavno su prostorije Deutsche banke u Frankfurtu „pretresene“ zbog sumnje da je nemački zajmodavac prekasno podneo izveštaj o pranju novca. Državno tužilaštvo u Frankfurtu je javnosti prenelo da je u raciji učestvovala policija, tužitelji i predstavnici tamošnjeg finansijskog nadzornog tela. Deutsche banka je potom saopštila da se racija dogodila u vezi sa sumnjivim dojavama o pranju novca koje je banka podnela i dodala da u potpunosti sarađuje sa istragom.
Nezavisno od ove vesti, Evropska unija je u postupku usvajanja strožih kriterijuma za suzbijanje pranja novca kroz formiranje tela koje će, između ostalog, kontrolisati i banke. Evropska komisija je još prošlog leta predložila formiranje novog supervizora koji će nadgledati borbu protiv pranja novca u svim državama članicama EU, a koje bi trebalo da bude uspostavljeno 2023. godine. Jedan od argumenata je da je niz skandala potresao bankarski sektor i razotkrio nejednako sprovođenje zakona u celom bloku, te da je potreban dodatni nadzor u sprečavanju pranja novca i nad bankama.
U Srbiji banke postupaju po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji је na snazi od 2018. godine, a poslednje izmene su u primeni od 2021. godine u cilju daljeg usaglašavanja sa međunarodnim standardima.
Iako su nekretnine sektor koji je poslednjih godina označen kao najizloženiji pranju novca i bankarski sektor je izložen značajnim pretnjama od pranja novca zbog svoje važnosti u okviru finansijskog sistema i činjenice da se platni promet u Srbiji najvećim delom odvija preko poslovnih banaka.
S tim u vezi se i nameće pitanje da li postojeći zakonski okvir daje mogućnost za adekvatnu borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kroz bankarske transakcije? U kojoj meri su banke koje posluju u Srbiji izložene nezakonitim transakcijama od izbijanja pandemje do danas? Koji je ključni indikator za prepoznavanje sumnjivih transakcija pranja novca kao i koji je najčešći način preko koga fizička lica i firme peru novac preko bankarskih računa?
Izgled sumnjive transakcije
Centralnu ulogu u nadzoru nad finansijskim institucijama u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma ima Narodna banka Srbije koja kontroliše gotovo čitav finansijski sektor. Tačnije kontrola se sprovodi kroz upitnike i druge oblike redovnog izveštavanja koje obveznici dostavljaju Narodnoj banci Srbije, kao i u neposrednim terenskim kontrolama, u skladu sa godišnjim planovima kontrole, koji ne isključuju mogućnost vanrednih kontrola u slučaju potrebe.
Elem, sve tri faze koje karakterišu tok pranja novca mogu se prepoznati u bankarskom sistemu, poručuju za „Svet bankarstva i investicija“ iz centralne banke. Prva faza ulaganja koja, primera radi, podrazumeva polaganje depozita, pozajmice. Sledi faza raslojavanja, kao što su transferi povezanih lica u domaćem i međunarodnom platnom prometu i menjački poslovi. Kao krajnji cilj, u Narodnoj banci Srbije navode fazu integracije prljavog novca koja se, između ostalog, odvija kroz kupovinu nekretnina i poslovnih objekata.
Analiza sumnjivih izveštaja iz bankarskog sektora ukazala je da se od ukupnog broja dostavljenih izveštaja blizu 45 odsto odnosi na gotovinske transakcije. „Najčešće se kao osnov izvršenja koriste osnovi kod kojih se ne može jednostavno utvrditi stvarna svrha uplaćenih sredstava kao što su transakcije po nalogu građana i polaganje gotovine“, kažu na ovoj adresi.
Uplate do 10.000 evra
Zato je od velikog značaja zakonsko ograničenje gotovinskog plaćanja u iznosu od 10.000 evra koje podrazumeva da svaka uplata preko ovog iznosa podleže ozbljne kontrole u kojima mora da se dokazuje poreklo novca.
„Vi morate da dokažete na koji način ste stekli novac koji stavljate na platnu knjižicu ukoliko su iznosi veći od 10.000 evra. Ako banka ustanovi da je neko u toku godine stekao pola miliona evra na računu kroz veći broj gotovinskih transakcija od po 9.500 evra, onda je jasno da izbegava da opravda uplaćeni novac. Mi imamo norme po kojiima bi Uprava za sprečavanje pranja novca po prijavi od strane banke trebalo da reaguje, objašnjava ekonomista Mahmut Bušatlija.
U Narodnoj banci Srbije konstatuju da u ovom trenutku postoji adekvatan pravni i zakonski institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje bi se vršilo putem bankarskih transakcija. Istovremeno, u centralnoj banci ističu da su banke i dalje najorganizovaniji sektor kada je u pitanju preduzimanje mera za ublažavanje ovih rizika. „One raspolažu i odgovarajućim softverskim rešenjima verifikovanim često i na međunarodnom nivou, koje koriste pojedine bankarske grupacije kako bi se blagovremeno prepoznale sumnjive transakcije ili uočila lica koja dolaze iz kriminalnih struktura, odnosno koja su na listama sankcija međunarodnih organizacija“, kažu u NBS.
Više usluga e-bankarstva, ne i zloupotreba
U uslovima krize uzrokovane pandemijom virusa COVID-19 nije uočena promena finansijskog ponašanja koja se odnosi na povećanu upotrebu gotovog novca u smislu podizanja ili polaganja gotovine, konstatuju u NBS.
Uočen je, dodaju, trend povećanja korišćenja usluga elektronskog/mobilnog bankarstva, ali nije povećan broj pokušaja zloupotreba tih usluga.
Ukupan broj stranaka u bankarskom sektoru u 2021. godini ostao je relativno približan godini koja joj je prethodila, a koju je obeležio početak pandemije virusa COVID-19.
Prema podacima koje su banke dostavile putem Upitnika o upravljanju rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, u 2021. godini izvršeno je više od 810 miliona bezgotovinskih i preko 139 miliona gotovinskih transakcija, gde je u odnosu na prethodno analiziranu, 2020.godinu, koju su obeležile vanredne okolnosti i mere, uočeno povećanje broja i jednih i drugih transakcija.
Međutim, važno je istaći da se broj izvršenih transakcija vratio na nivo koji je bio uobičajen pre početka pandemije.
„Banke su se uspešno suočile sa novonastalom situacijom gde je upotreba postupka video-identifikacije kao načina utvrđivanja i provere identiteta stranke dodatno dobila na značaju, bez ikakvog umanjivanja pouzdanosti u odnosu na identifikaciju u fizičkom prisustvu“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Ofšor i kriptovalute
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da je bankarska regulativa svake godine sve stroža. „Svako ko je imao bilo kakvog posla sa bankom, morao je da popunjava sve te podatke koji isključuju mogućnost pranja novca, tzv. AML procedure, i praktično su svi softveri u bankama takvi da sumnjivu transkacju alarmiraju“, objašnjava on.
On smatra da su ofšor destinacije i dalje jedan od glavnih načina preko kojih kompanije peru pare. S tim u vezi, u Narodnoj banci Srbije kažu da je opadajući trend u broju transakcija priliva iz ofšor zemalja poslednjih godina. Prema raspoloživim podacima, zabeleženo je smanjenje broja ovih transakcija kroz godine. S druge strane, broj transakcija plaćanja prema ofšor zemljama nema značajnijih oscilacija, te su uglavnom, kako ističu, na približno istom nivou.
Jedan od načina za legalizaciju nelegalnog keša su, prema rečima Musabegovića, svakako kriptovalute ili kupovina stanova, mada, kako dodaje ni ozbiljni investitori neće da prime novac u gotovini. Prvo da vidimo šta će se dešavati na kriptotržištu ako kriptovalute nastave da gube na vrednosti kao što se dešava u maju do zaključenja ovog broja.
Izvor: Bonitet.com
