Kako zaštititi štednju od inflacije?
Vreme inflacije nije doba kada se mnogo ljudi odlučuje na štednju. Takođe, i oni koji su svoj novac negde već uložili brinu da li će rast opšteg nivoa cena uticati na njihovu ušteđevinu.
Prema rezultatima ankete tima koji se bavi životnim osiguranjem „Štedljivko“, na pitanje da li vas brinu poskupljenja čak 80 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.
“Kod ljudi koji nas prate evidentno se oseća strah od inflacije. Trenutno je prvo pitanje prilikom obraćanja mnogih postojećih klijenata, i onih koji to planiraju da postanu, vezano za uticaj inflacije na njihovu štednju kroz osiguranje. Međutim, i dalje je ljudima jako važna sigurnost i bezbednost koju pružaju programi osiguranja života, te se kod nas i dalje odvija ustaljeni tok zahteva za konsultacijama, kao i posledično ugovaranje”, objašnjavaju sagovornici portala Biznis.rs.
Takođe, dodaju da postoje i programi koji štednju mogu da zaštite od raznih nepredviđenih okolnosti kao što je inflacija.
“Postoje programi štednje kroz osiguranje života u kojima se može dodatno ugovoriti i prilagođavanje inflaciji, odnosno rastu životnih troškova. To je trenutno najveći fokus svih zainteresovanih lica i zaista ta opcija predstavlja nešto što klijentima daje dodatnu sigurnost u štednju u osiguravajućim kućama”, navode iz tima “Štedljivko”.
Na našem tržištu postoje brojni programi štednje kroz osiguranje života koji imaju zaštitu od inflacije, i njih nudi više različitih osiguravajućih kuća. Takva zaštita se zove indeksacija i prilagođava se inflaciji tako što se odredi fiksni procentualni iznos – na primer, kada se za dva odsto svake godine jača zagarantovana suma, odnosno krajnji kapital.
Takođe, klijenti kao zaštitu mogu izabrati da se jačanje zagarantovane sume veže za rast troškova života, recimo od pet odsto, pa kada troškovi zvanično porastu u tom procentu, onda i zagarantovana suma raste za isti iznos.
Prema oceni naših sagovornika, u trenutnom stanju inflatornih kretanja povoljnija je druga varijanta programa zaštite, kada se za jačanje garantovane sume vezuje porast troškova života.
Na pitanje koliko danas u proseku građani Srbije ulažu u životno osiguranje i da li je pandemija promenila njihov način razmišljanja, iz tima “Štedljivko” kažu da je primetan rast životnog osiguranja, baš iz straha od posledica novog virusa.
“Prosek godišnjih iznosa štednje kroz osiguranje, prema našem iskustvu, za poslednjih godinu dana iznosi 1.000 evra u Srbiji, dok je u Crnoj Gori 1.200 evra. Pandemija je inicijalno izazvala strah kod ljudi i imala je uticaja u prvih godinu dana baš na povećanu kupovinu osiguranja života. Glavni razlog bilo je razmišljanje – „ako se meni nešto desi, kako će moja deca“, dok je nakon toga taj strah jenjavao. Generalno gledano, svest o brizi za finansijsku stabilnost porodice značajno je porasla, naročito kod muškaraca, jer dame su i inače neko ko je svesniji i odgovorniji u tom smislu”, zaključuju sagovornici.
