Država je ovih dana obnarodovala da će još jednom biti žirant preduzećima za kredite kod banaka, a novina je da se nova garantna šema odnosi na 1.400 preduzeća čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije. Zvaničnici su pojasnili da je reč o mogućnosti korišćenja prve dve garantne šeme iz doba korone, jer je bankama omogućeno da sa korisnicima zaključe aneks ugovora kredita kojim će moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme. Podsećanja radi u slučaju prve garantne šeme država je obezbedila dve milijarde evra, a kod druge 500 miliona, što znači da je sa 2,5 milijarde evra bila žirant privredi da će bankama vratiti pozajmljeno. Ovi zajmovi su privrednicima i dalje na raspolaganju i to do 31. jula ove godine.
Pošto je udeo kredita sa problemima u otplati samo 3,4 odsto jasno je da korona nije mnogo naudila privredi. Ipak nisu sva preduzeća bila u mogućnosti da vrate kredite bankama. Prema podacima Udruženja banaka zaključno sa 31. martom ove godine aktivirano je 199 garancija u iznosu oko 50 miliona evra u okviru prve garantne šeme, dok je kod druge aktivirano tri garancije u iznosu od oko 130.000 evra. Udruženje banaka nema podatke o sektorima u kojima posluju klijenti kod kojih su aktivirane garancije. Drugim rečima samo dva odsto sredstava namenjenih za garancije država je isplatila bankama. Statistički posmatrano prosek nevraćenih kredita je oko 250.000 evra.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu kaže da je ovo sjajan rezultat s obzirom na okolnosti u kojima su se preduzeća našla za vreme pandemije i pokazuje da su privrednici bili odgovorni.
„Država nije dala velika sredstva i to je bolji rezultat nego što se mogao očekivati. Ti podaci pokazuju da su nenaplaćeni krediti privrede manji od proseka od 3,4 odsto. U opštem proseku je i stanovništvo, znači građani koji su uzimali stambene zajmove i za letovanje, automobile i za ono što nisu morali. A privreda je morala i to u teško vreme kada većina njih nije radila”, navodi Savić. Dodaje da se nada da se privredna situacija u budućnosti neće pogoršati.
Inače, privreda nije uzela zajmove u vrednosti svih 2,5 milijardi evra. Ministar finansija je nedavno izjavio da su banke do 31. marta 2022. plasirale klijentima oko 2,3 milijardi evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita. Zajmove mogu da uzmu preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivredna gazdinstva. Maksimalni iznos kredita koji mogu da dobiju je onaj koji je jednak iznosu od 30 odsto poslovnih prihoda korisnika kredita iz 2019. godine prema zvaničnim finansijskim izveštajima ili tri miliona evra za kredite odobrene u evrima, u dinarskoj protivvrednosti.
Kamata je 2,75 odsto plus jednomesečni ili tromesečni belibor za kredite odobrene u dinarima, dok je za one u evrima četiri odsto plus tromesečni euribor. Rok otplate kredita je do 60 meseci od dana puštanja u tečaj, u koji je uračunat i grejs-period od 18 do 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj, osim u slučaju primene moratorijuma i drugih olakšica, kada se rok otplate kredita produžava za taj period. Zajmovi po garantnoj šemi odobravaju se sa periodom otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci.
U slučaju druge garantne šeme povoljne kredite mogu da dobiju i oni koji su imali pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020. godini u odnosu na isti period 2019. Ovaj uslov ne odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, oni su mogli da dobiju ove kredite bez obzira na poslovni prihod u 2020. godini.
Izvor: Politika.rs
