U godini kada slavi 25. rođendan „Telekom Srbija” ima čime da se pohvali. U poslednje tri godine operativna dobit „Telekoma” rasla je skoro četiri puta brže od prihoda. U posmatranom periodu prihodi su povećani za nepunih 20 milijardi, a operativna dobit EBITDA porasla je za 20,5 milijardi, sa 24,9 milijardi na 45,3 milijarde dinara.
To je najbolji dokaz da je serijom akvizicija i novim ulaganjima ostvarena sinergija, znatno su uvećani prihodi, a da to ni u približno sličnoj meri nije uticalo na rast rashoda. Od avgusta će svi korisnici naših usluga moći da uživaju u utakmicama Premijer lige. Takođe, želim da obradujem korisnike da će i sve utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu od sada moći da gledaju na našoj Areni, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Lučić, generalni direktor „Telekoma Srbija”.
„Telekom Srbija” obeležava 25 godina rada, značajan jubilej. Gde ste sada, a gde ste bili? Šta ste imali tada, a šta sada, za koliko je uvećan broj korisnika vaših usluga?
„Telekom Srbija” je nastao 1. juna 1997. godine. U veoma turbulentnim istorijskim vremenima za našu zemlju uspeli smo da od jednog samo fiksnog operatera u Srbiji stvorimo regionalnog telekomunikacionog lidera s više od 11 miliona korisnika mobilne i fiksne telefonije, interneta i televizije. Takođe, postali smo i medijski lideri u regionu kroz naš sportski kanal Arena, filmski kanal Superstar, Juronjuz i druge zabavne kanale. „Telekom Srbija” je postao nosilac digitalnog razvoja Srbije i regiona. U 25 godina bilo je dosta izazova u razvoju, ali smo sve uspešno prebrodili. Posebno uspešan period i osnova za još veći razvoj u budućnosti je naš investicioni ciklus koji smo pokrenuli 2018. godine u skladu s novom strategijom. Zahvaljujući toj strategiji, koja je kombinacija strategije klasičnog telekomunikacionog operatora i internet kompanija poput „Fejsbuka”, „Amazona” ili „Netfliksa”, „Telekom Srbija” će od regionalnog lidera postati ozbiljan telekomunikacioni igrač na svetskom nivou. Na kraju treba istaći fascinantan podatak da je „Telekom Srbija” za 25 godina postojanja isplatio dividende akcionarima u iznosu od milijardu i 47 miliona evra i ukupno investirao u razvoj četiri i po milijarde evra.
Da li ste zadovoljni dosadašnjom razvojnom strategijom budući da su i svi kablovski operateri spojeni s „Telekomom”?
„Telekom Srbija” je tokom 2021. godine prvi put u svojoj istoriji poslovanja postao najveći operater po broju korisnika u sva četiri segmenta poslovanja – fiksna i mobilna telefonija, internet i multimedija. „Telekom” je zadržao lidersku poziciju u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. U fiksnoj danas ima tri puta više pretplatnika od svih ostalih operatera zajedno, a u mobilnoj ima za trećinu više korisnika od druge po veličini kompanije. Za nas je, međutim, mnogo značajnije da je tokom 2021. „Telekom Srbija” postao ubedljivi lider i u dva preostala segmenta poslovanja – u sferi interneta i multimedije.
U poslednje četiri godine, kada je počeo novi investicioni ciklus „Telekoma”, kao deo strategije širenja biznisa u ove, najbrže rastuće segmente poslovanja, broj korisnika interneta povećan je za 320.000 ili za 47 odsto. Da se nismo odlučili za ofanzivniji nastup na tržištu, pretila je realna opasnost da „Telekom” lagano ovo tržište prepusti konkurenciji i da bude osuđen na tavorenje, samim tim bi poslovao s gubitkom. Pre nego što smo se opredelili za novu strategiju, broj korisnika interneta je nekoliko godina imao tendenciju pada. Od 2018. ne samo da je zaustavljen taj pad već je taj trend preokrenut i broj korisnika interneta stabilno raste iz godine u godinu. Zahvaljujući tom novom pristupu, udeo „Telekoma” na tržištu interneta na kraju 2021. dostigao je 55 odsto, s tendencijom rasta.
Paralelno s tim, uspeli smo da kvalitetnijom ponudom i televizijskog sadržaja i naših paketa povećamo i broj korisnika televizije, i to za 620.000 ili dva i po puta, sa 425.000 na 1.045.000 korisnika. Zahvaljujući rastu broja korisnika od čak 146 odsto, „Telekom” je prošlu godinu završio na prvom mestu i u oblasti multimedija, s tržišnim udelom od 49 odsto. Ono što je još važnije jeste da se naš trend rasta ubrzava i ta razlika postaje sve veća u našu korist. Zahvaljujući u međuvremenu izgrađenoj infrastrukturi i znatno kvalitetnijim uslugama i sadržaju, uveren sam da će broj korisnika, naročito kada počnu prenosi engleske Premijer lige, porasti bar za 20 odsto, što će svakako dodatno pogurati naviše i prihode i neto dobit. Sve što smo u sferi multimedija ostvarili plod je kombinacije organskog rasta broja korisnika, zahvaljujući poboljšanoj ponudi, ali i ostvarenim akvizicijama, kojima je „Telekom” preuzeo niz manjih operatera kako bi mogao da se suprotstavi sve snažnijoj konkurenciji, koja često nije birala sredstva u borbi za korisnike.
Šta pokazuju poslednji finansijski rezultati poslovanja?
Rast broja novih korisnika, uz značajne investicije, bez kojih bi „Telekom Srbija” nastavio da tavori i gubi svoju poziciju na tržištu, doprineo je i značajnom rastu svih ključnih finansijskih pokazatelja, što je najbolji dokaz da je „Telekom” na dobrom putu. Za samo jednu godinu (2021) prihodi su porasli za 17 odsto i iznose 108,6 milijardi dinara, dok je na nivou grupe „Telekom Srbija” godinu završio s prihodom od 150 milijardi dinara. Za ovu godinu planiramo dalji rast i očekujemo da će prihodi dostići 129 milijardi dinara i premašiti milijardu evra, što će biti najveći prihodi u istoriji „Telekoma Srbija”.
U poslednje tri godine operativna dobit „Telekoma” rasla je skoro četiri puta brže od prihoda. U posmatranom periodu, naime, prihodi su povećani za nepunih 20 milijardi, a operativna dobit EBITDA za 20,5 milijardi, sa 24,9 milijardi na 45,3 milijarde dinara. To je najbolji dokaz da je serijom akvizicija i novim ulaganjima ostvarena sinergija, znatno su uvećani prihodi a da to ni u približno sličnoj meri nije uticalo na rast rashoda. Naprotiv, povećanje operativne dobiti za 82 odsto svedoči da su ostvarene i značajne uštede i da je povećana efikasnost kompanije. Što se tiče grupnog nivoa, operativna dobit je premašila 55 milijardi dinara.
Takođe, neto dobit je 2021. bila četiri puta veća nego 2019. i za samo dve godine je uvećana sa tri i po milijarde na 13,1 milijardu dinara.
Iako je „Telekom Srbija” u relativno kratkom roku investirao više od 1,2 milijarde evra, kompanija nema nikakav problem sa servisiranjem svojih obaveza. Primedbe nekih kritičara da se kompanija preinvestirala ili da je prezadužena nemaju nikakvo realno uporište. Uostalom, prezaduženima se smatraju kompanije kod kojih je odnos neto duga i dobiti pre poreza, kamata i amortizacije (EBITDA) veći od pet, a kod „Telekoma” je taj pokazatelj manji od tri i po, daleko ispod „opasne zone”. To znači da „Telekom Srbija” ima još prostora za investicije a da se ne ugrozi racio zaduženosti.
Konačno, trebalo bi imati u vidu da je po odnosu neto duga i dobiti pre oporezivanja „Telekom Srbija” bolji od proseka za 15 velikih kompanija iz Evrope i SAD koje se bave istom delatnošću. Primera radi, lošiji odnos neto duga i dobiti pre oporezivanja od „Telekoma Srbija” imaju velike telekomunikacione kompanije iz razvijenih evropskih zemalja, poput „Junajted grupe” iz Holandije (5,3), „Masmovil Iberkom” iz Španije (pet), „Telekom Italija” i „Telenet grupa” iz Belgije (po 4,1), „Liberti global” iz Velike Britanije (3,7), dok je, recimo, kod švedske kompanije „Sinć AB” taj odnos 3,2, kod jednog „Dojče telekoma” 3,1, a kod američke kompanije „AT&T” je tri.
Osim što ovi brojevi pokazuju da je „Telekom” ne samo finansijski stabilan već iz godine u godinu sve jači, oni potvrđuju i da naša strategija razvoja već daje rezultate. Konkretno, ovi brojevi svedoče da „Telekom” ceo svoj neto dug može da otplati iz operativne dobiti za tri i po godine, s tim što mi za ovu godinu planiramo za 18 odsto veću dobit nego 2021, što znači da ćemo vrlo brzo, možda već krajem ove godine, odnos neto duga i operativne dobiti sa tri i po smanjiti na tri.
Otkud tvrdnje opozicije da je urušena finansijska pozicija „Telekoma” i kako to može da bude u ravni s najavama da ste prva kompanija koja će izdati evroobveznice na EU berzama vredne 500 miliona evra?
Ne mogu da vidim kako je to sada urušen „Telekom” jer ne verujem da je „Telekom” 2018. sa 550.000 TV korisnika na nivou grupe i manje od jedan odsto učešća u četiri najveća grada u Srbiji s tendencijom pada bio jači od „Telekoma” koji sada ima više od jedan i po milion korisnika s tendencijom rasta. Takođe, kako je „Telekom” bez optičkih priključaka bio jači od „Telekoma” koji je priključke izgradio za više od milion domaćinstava, kako je „Telekom” koji je 2017. bio najlošija mobilna mreža bio jači od „Telekoma” koji je tri puta zaredom najbolja mreža. Kako je „Telekom” sa Arenom bez engleske, španske lige, NBA i bez ijednog drugog kanala jači od „Telekoma” sa Arenom gde imate sve lige, Superstarom, Juronjuzom, Blumbergom i nizom drugih kanala. Posebno želim da istaknem da je „Telekom Srbija” u poslednje dve godine mnogo toga uradio na povećanju standarda zaposlenih, pogotovu onih sa specifičnim programerskim ili inženjerskim znanjem, dakle, „Telekomu” su počeli da se vraćaju stručnjaci koji su ga davno napustili.
Ugovor sa evropskom investicionom bankom za zajednička ulaganja u 5G, novi sindikovani kredit koji smo realizovali u aprilu ove godine sa bankama s kojima smo reprogramirali naše glavne finansijske obaveze, dobijanje međunarodnog kreditnog rejtinga i izdavanja korporativnih obveznica na EU berzi, strateško partnerstvo s „Vodafonom” sigurni su znaci velike finansijske snage naše kompanije. Svi krediti koje dobijamo po izuzetno dobrim uslovima, i to bez ikakve garancije, pokazuju koliko finansijske institucije imaju poverenja u dobru strategiju i jačinu „Telekoma Srbija”.
Šta je najviše doprinelo da budete uspešni – akvizicija ili to što ste postali jedna od vodećih produkcijskih kuća s najgledanijim serijama? Da li vam se uloženo vraća i hoće li biti novih serija?
Za lidersku poziciju „Telekoma Srbija” zaslužna je naša nova strategija koja definiše da moramo da budemo ubedljivi lideri u broju korisnika u „klasičnim telekomunikacionim uslugama”, što smo postigli, kao i da stvorimo nove izvore prihoda, na bazi razvoja digitalnih servisa i razvoja sadržaja. Dakle, sve što smo uradili u poslednje četiri godine – ulaganje u optičku mrežu, jaku mobilnu telefoniju, superiorni sportski sadržaj, akvizicije kablovskih operatera ili sopstvena produkcija – bile su neophodne kockice mozaika kako bismo postali lider u pružanju svih usluga. Sada je već jasno, ne samo da smo sada ubedljivi lideri u Srbiji nego tu lidersku poziciju nećemo izgubiti ni u sledećih 10 godina, svidelo se to nekome ili ne.
Da li ste otkupili prava na prenos utakmica engleske Premijer lige?
Da, od avgusta će svi naši korisnici moći da uživaju u utakmicama Premijer lige. Time smo ispunili višegodišnji zahtev naših korisnika da sav kvalitetan fudbalski sadržaj bude na jednom mestu. Prenosićemo sve utakmice ove najpopularnije lige, a spremamo i razna iznenađenja, kako bi praćenje ovih utakmica učinili što atraktivnijim. Takođe, želim da obradujem korisnike da će i sve utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu od sada moći da gledaju na našoj Areni.
Izvor: Politika
