„Ako pogledamo globalni BDP, teško je videti način da izbegnemo recesiju“, poručio je direktor Svetske banke Dejvid Malpas u obraćanju Privrednoj komori SAD dodajući da je sama ideja o dupliranju cena energije okidač za recesiju.
Ipak, prema procenama, i ako globalna privreda izbegne tehničku recesiju – dva uzastopna kvartala sa smanjenjem BDP-a – Evropa teško da će to uspeti.
„Nije ni čudo što prekidi i uska grla u snabdevanju lanaca vrednosti pogađaju evropske kompanije više nego druge“, ocenila je Lagard.
„Svet pogađaju četiri isprepletene krize. Imamo visoku inflaciju. Imamo energetsku krizu“, poručio je Robert Habek, nemački ministar ekonomije i vicekancelar. Druge dve krize su poskupljenje i nestašice hrane i klimatska kriza.
„Ne možemo problem rešiti ako se skoncentrišemo samo na jednu od njih“, rekao je Habek.
Na pitanje da li očekuje recesiju kaže „Ne u ovom trenutku. To ne znači da se to neće desiti“.
MMF je nedavno smanjio prognozu globalnog rasta sa 4,7 na 3,6 odsto u ovoj godini, a Gita Gopinat, zamenica direktora MMF-a to vidi kao tampon zonu do recesije.
Ali ako svet i ne završi u minusu ove godine, neke zemlje biće pogođene jače od drugih.
„Neke zemlje su teško pogođene. Države u Evropi koje su pogođene ratom u Ukrajini mogu da odu i u tehničku recesiju“, poručila je ona.
S obzirom da 80 odsto izvoza Srbije ide na tržište EU i regiona, recesija u Evropi bi značajno pogodila i našu ekonomiju. Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i ističe da bi to značilo stagnaciju našeg izvoza i rast uvoza koji već beležimo usled poskupljenja energije i sirovina.
U borbi sa inflacijom centralne banke posežu za povećanjem kamatnih stopa, što znači skuplje zaduživanje.
„Zaduživanje će biti skuplje, a biće i refinansiranje. Obveznice na koje smo plaćali kamatnu stopu od jedan, dva odsto sada ćemo morati da platimo više. Pored toga ni privreda neće moći da računa na jeftino finansiranje. Ali to bi se desilo bez obzira na rat u Ukrajini. Negativne kamatne stope su trajale deceniju, a to je neodrživo“, napominje on.
On ocenu da bi od polovine godine inflacija trebalo da počne da se smanjuje smatra previše optimističnom.
„Mnogi su podigli cene ne zato što su njima poskupele sirovine, nego zato što ih svi dižu. Svetska banka je projektovala rast cena do 2024. godine. Imamo u Mađarskoj pokušaje da se zatvori tržište, ali kada to uradite dobićete nestašice. Ako zabranite izvoz berzanske robe, recimo kukuruza, dobićete šverc“, smatra on.
Prema FAO indeksu cena hrane, one su u aprilu blago smanjene nakon rekordnog nivoa u martu, ali daleko od toga da je to kraj muka.
Kako bi se smanjio pritisak na cene, MMF je u Davosu pozvao političare da ukinu ili smanje carine i prepreke za trgovinu. Ali istovremeno neke zemlje rade upravo suprotno. Na primer, Indija je zabranila izvoz pšenice, Indonezija izvoz palminog ulja.
Predsednik SAD poručio je da razmatra ukidanje nekih carina koje je Trampova administracija uvela na kinesku robu koje je američka ministarka finansija Dženet Jelen ocenila da čine više štete nego koristi američkim potrošačima.
Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, za sada podaci pokazuju slabiji privredni rast od ranije očekivanog, ali ne i recesiju.
„Ipak postoji realna opasnost da dođe do daljeg produbljivanja sukoba i skoka cena energenata i to onda uslovi pad privredne aktivnosti krajem trećeg kvartala. Evropa je najugroženija i ako nemačka ekonomija, a to znači autoindustrija, krene da posrće, njihovi komponentaši ovde će imati manje porudžbine, to znači manju uposlenost, manji prihod i manji izvoz. Ako Nemačka kija, mi dobijamo groznicu. Tu je na delu domino efekat, a mi kao slabija ekonomija to ćemo jače osetiti“, objašnjava Đogović.
On ističe da Srbija treba da izabere stranu, jer je pozicija neutralnosti neodrživa. „Ako Srbija želi u klub otvorenih društava i tržišne ekonomije moraće da sankcioniše ruski režim.
