Globalni dug podrazumeva dug država, kompanija i svakog pojedinca. Pre pandemije koronavirusa je bio visok, a tokom pandemije je dodatno porastao.
Potrošnja država kako bi zaštitile radna mesta i zdravlje stanovništva doprineli su rastu globalnog duga. U Svetskom ekonomskom forumu (WEF) smatraju da je reč o iznosu duga koji predstavlja opasnost, prenosi Klix.
Prošle godine dosegao je 303 biliona dolara, dok je godinu dana ranije iznosio 226 biliona dolara. To je najviši rast od Drugog svetskog rata.
Napad Rusije na Ukrajinu podstiče nastavak rasta globalnog duga. Ako zemlje ne mogu da plate dugove, onda to za posledicu ima stvaranje panike na finansijskom tržištu i usporavanje ekonomskog razvoja. Moguća je i recesija.
Nedostatak novca za javne usluge, poput zdravstvene zaštite i obrazovanja, najviše pogađa siromašne.
U Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci smatraju da je 60 odsto siromašnih država blizu toga da neće moći da finansira javne usluge. Kako bi se problem rešio, iz MMF-a su pozvali na restrukturiranje državnih dugova.
