Novu svetsku finansijsku krizu Srbija dočekuje ne samo sa manjim udelom javnog duga u bruto domaćem proizvodu, već i sa znatno manjim procentom dolarskog zaduženja u ukupnim državnim obavezama prema kreditorima. Po poslednjim podacima udeo dolarskog duga pao je na 10,9 odsto BDP-a, a poređenja radi 2016. „zelene novčanice” činile su čak 33 odsto.
Ministar finansija je pre nekoliko dana rekao da je izloženost portfolija prema dolaru svedena na 10,9 odsto.
„U proteklom periodu se aktivno radilo na smanjenju rizika od uticaja promene kursa na javni dug, te su se hedžovali krediti (zamena radi smanjenja rizika) u različitim valutama, pre svega u dolarima”, kazao je Siniša Mali. Zašto je to važno? Pa zato što kada američka valuta jača povećava se javni dug za udeo dolarskog duga u ukupnom. I obrnuto kada dolar slabi smanjuje se javni dug. Tako da on može da raste ili pada prema odnosu valuta nezavisno od toga da li postoje nova zaduženja. Preračunavanje dolarskog duga postalo je aktuelno poslednjih meseci zbog jačanja američke valute. Dolar sada vredi 1,05 evra, a pre nekoliko nedelja taj odnos je bio 1,09.
Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu navodi da se teret otplate duga u narednom periodu delom tiče i valutnog rizika.
„Svetsko devizno tržište u poslednjih godinu dana karakteriše izraziti pad vrednosti evra. Uz određene specifične faktore koji ne idu u prilog evru poput rata, geopolitičke situacije, energetske zavisnosti od Rusije, na jačanje američke valute u odnosu na evro presudni uticaj imaju slabije performanse EU ekonomije i restriktivnija monetarna politika FED-a. Sve širi jaz u realnim prinosima od dolarskih u odnosu na evro hartije od vrednosti upravo je uporediv sa dinamikom kursa evro–dolar”, napominje Nikolić.
Dodaje da je trenutno na finansijskim tržištima prisutna pojačana „osetljivost”. Investitore brinu posledice privredne dinamike u uslovima kada američki FED počinje da zateže monetarnu politiku, kao i najave postepenog povećanja restriktivnosti monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) koja sledi najverovatnije od jula. ECB sada mora da pooštri monetarnu politiku kako bi obuzdala inflaciju u pozadini mnogo većeg javnog duga, ali i pritiska na javnu kasu. Ukoliko se politički ciljevi EU ne promene, predstoji nam period različite fiskalne i monetarne politike. Niske kamatne stope više neće biti podrška posrnulim ekonomijama, objašnjava Nikolić.
Ekonomske politike koje vode dve ekonomske sile su različite, jer je recesioni uticaj više prisutan na evropskom, nego američkom tlu. Očekivanja velikog broja ekonomista su da će privreda evrozone da ima znatno niži rast nego što je bilo planirano nekoliko meseci pre ruske agresije na Ukrajinu.
S druge strane zbog rasta kamata svetski kapital će se seliti u SAD. Kada dolar jača prema dinaru skuplje je ono što kupujemo u dolarima, a to su pre svega energenti. Poskupeće uvoz, a pojeftiniće naš izvoz, postaćemo konkurentniji, ali pitanje je efekta, jer je naš izvoz u SAD ipak mnogo manji u odnosu na Evropu i region.
U Narodnoj banci smatraju da ne treba očekivati znatan neposredan uticaj snaženja američke valute s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro. Od uvođena evra kao jedinstvene valute početkom 1999. godine, odnosno 2002. kad je uveden i kao fizički novac, prisutna je velika osetljivost kursa evra i dolara.
U periodu od početka 2000. do decembra 2002. vrednost dolara bila je blago iznad vrednosti evra. Najniža vrednost kursa evro–dolar od 0,83 dolara za evro zabeležena je krajem 2000. godine, da bi nakon toga usledilo jačanje evra do nivoa od 1,6 dolara za evro do početka velike finansijske krize sredinom 2008.
