Zatvara se priča o “švajcarcima”, kakva je sudbina tužbi – Bankar.rs
BANKARSKI PROIZVODIBANKEDOMAĆE BANKEKreditiSLIDERSVE VESTI

Zatvara se priča o “švajcarcima”, kakva je sudbina tužbi

U ponedeljak je prošao rok od 30 dana koliko je klijentima zaduženim stambenim kreditima u švajcarcima ostavljeno za izjašnjavanje da li će zameniti dug u evre.

Nezvanično, oko 90 odsto klijenata ili 16.000 kredita prebačeno je iz švajcarskih franaka u evre, dok je manje od 2.000 klijenata ostalo pri stavu da ne menja dug u toj valuti ili nastavi da se sudi sa bankama. U Komercijalnoj banci 96 odsto zaduženih prijavilo je konverziju i time olakšalo sebi, ali i banci.

Preuzimanjem leks specijalisa za konverziju kredita iz švajcaraca banke su na svoj teret preuzele 23 odsto duga, a država otplatu još 15 odsto glavnice. Zaduženima je to 38 odsto iznosa manje.

U Komercijalnoj banci, koja ima više od 1.000 takvih kredita, smatraju da je zakon olakašao poslovanje. Naime, banke su smanjile trošak, jer više ne odvajaju novac za rezervaciju nenaplativih kredita, kakvi su najčešće bili oni u francima.

Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke kaže da se na taj način zatvara priča o švajcarskim francima koja je bila jedno otvoreno pitanje u celom regionu.

“Na ovaj način smo kao banka i institucija izašla korak napred prema klijentima i rešili zajedno sa njima njihove tekuće probleme. S druge strane, banka se oslobodila dela NPL-ova a koji su bili neuredni krediti i na taj način te kredite vratila u urednu otplatu”, rekao je Medan.

Ipak, proteklog meseca neki klijenti nisu želeli da potpišu član 4, stav pet, Zakona po kojem se zaduženi koji prihvataju konverziju odriču pokretanja ili nastavka sporova sa bankom.

Saša Dević je sa svojom bankom uspeo da se izbori da ne potpiše tu klauzulu.

“Ja sam prihvatio konverziju i meni se dug sa 39.000 evra smanjio na 23.000 evra i rata koja je bila 33.000 dinara sada mi je 18.500. Nastaviću da se tužim jer ovim obeštećen samo od sada na ubuduće, nastaviću za ono pre jer banke su koristile razne obračune kamatnih stopa”, kaže Dević.

Kakva je sudbina tužbi i raspoloženje zaduženih posle donošenja leks specialisa.

“Pričamo o ljudima koji nisu u tužbama, oni ne bi mogli da pokrenu te tužbe kao nove, jer oni su korisnici evro-kredita, ali verujemo da bi bez obzira na prihvaćeni leks, mogli da tuže za utvrđivanje ništavosti valutne klauzule saglasno stavu Vrhovnog suda, ali je tu pitanje šta bi i koliko dobili”, ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja klijenata Efektiva.

Kada je reč o takozvanim malim tužbama koje se odnose na jednostrano povećanje kamata, naplate osiguranja kredita kod nacionalne korporacije ili obračuna kamata po višem kursu iz Udruženja klijenata najavljuju nastavak sporova.

Izvor: RTS

Tags
Back to top button