Ukoliko ste među onim retkim srećnicima koji imaju viška novca, a nemaju ideju u šta da ga investiraju, nekretnina se čini kao najbolje rešenje. Ali, u ovo ulaganje ne treba se upustiti bez informacija i dobrog proračuna.
Zagovornici investiranja u nekretnine će vam reći da su one najsigurniji ulog – opipljive su, dakle postoje u materijalnom svetu, a nude i mogućnost da zarađujete od njih tako što ćete ih izdavati, ili ih, po potrebi, prodati.
Ipak, dug je put od odluke da kupite novi krov na glavom do trenutka kada ćete ključem u bravu staviti tačku na postupak koji podrazumeva mnogo stepenica. Pre svega nalaženje stana koji će vam odgovarati, što prvenstveno podrazumeva da imate finansijsko pokriće za takav poduhvat.
U zavisnosti od cene biraćete onaj u koji ćete moći da se uselite kroz izvesno vreme, kada bude kompletno završen, ili odmah – ukoliko ste platežno sposobniji. Isto tako je bitno da vam prostor odgovara i dozvoljava komociju svakom članu porodice. Takođe, i da nije na petom spratu u zgradi bez lifta ukoliko bi to starijim članovima domaćinstva bio veliki problem.
Kalkulator za okvirno računanje troškova
Pitanje koje muči mnoge je – da li je sada pravo vreme za kupovinu nekretnina s obzirom na vrtoglav rast njihovih cena. Na to pitanje retko ko može da vam odgovori sa sigurnošću, jer se ne zna koliko bi one ubuduće mogle da rastu ili da padaju mada je za to, prema rečima stručnjaka, mala šansa.
Ali zato ima nešto više podataka o uslovima za kreditiranje. Statističari već sada znaju da su stambeni krediti u bankama, koji su pre nekoliko godina uglavnom iznosili između 70.000 do 100.000 evra, sada porasli na 120.000 do 150.000 evra. Nema tajne da se uz kredit podrazumevaju i još neki troškovi. S obzirom da na portalima koji se ovom tematikom bave ima kalkulatora u koje samo valja upisati tražene podatke da bi se dobili konkretni iznosi, zato za početak sami izračunajte troškove obrade kredita za stan. Sve dobijene iznose trebalo bi uzimati kao okvirne, jer tek ćete u banci kada započnete postupak za dobijanje kredita dobiti konkretne precizne podatke.
Recimo vrlo je značajno što su banke prepolovile učešće za kredit onima koji prvi put rešavaju stambeno pitanje i sa dvadeset procenata skinule ga na deset odsto vrednosti kredita. Svakako, dobro je da i vi proverite kolika je kamata i da li će biti promenljiva. Za “evroindeksirane” stambene zajmove prosečna kamata je na primer 2,7 odsto što je prilično nizak nivo kamatne stope na ovu vrstu kredita. Zato i postoji veliko interesovanje i potražnja za ovim kreditima.
Manje učešće, veća rata i skuplji kredit
Ali, manje učešće ne znači i manji ukupni trošak. Evo kako. Kredit za prvi stan sa učešćem od deset odsto znači buduću veću mesečnu ratu i veću kamatu banci na kreditni iznos od 90 odsto zbog čega je ovakav zajam u krajnjem rezultatu skuplji.
Na primeru kredita od 45.000 evra s različitim učešćem, s kamatom od 2,7 odsto i periodom otplate od 20 godina vidi se da ne samo da je mesečna rata veća za dvadeset evra, već i da na ime kamate mora da se plati oko 1.400 evra više. U slučaju zajma s većim učešćem “zajmoprimac” manje novca pozajmi od banke, manje plati kamatu i ima manji mesečni anuitet.
Ukoliko odluči da prevremeno otplati zajam u boljoj je poziciji ako banci manje duguje.
Izdavanjem stana ili kuće otplaćivaćete kredit
Opreznost, obraćanje pažnje na svaki detalj i planiranje će vam pomoći da sve konce držite u rukama, i da za svoj novac dobijete najviše što se može.
Ono što je sasvim izvesno jeste da cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu od 2013. godine. U proseku su poskupele za trećinu, do vremena kada je virus korona počeo veliko putovanje našom planetom.
Nakon tri meseca zatišja zbog pandemije građevinci su se vratili na posao, zatim je poskupeo materijal kojim rade i cene nekretnina počele su da rastu. Na osnovu toga lako je zaključiti da je nekretnina investicija na koju dobijate odličnu dobit i da poslednjih godina prodaja nekretnina nezadrživo raste. Takvu kamatu ne bi vam omogućila ni jedna štednja u banci. Uz sve to kupujete i prodajete nekretninu računajući njenu vrednost u evrima.
Ukoliko ste kuću ili stan kupili na kredit nema sumnje da će se nekretnina sama “otplaćivati” kada je izdate. Neke računice iz agencija za prodaju i izdavanje nekretnina pokazale su da bi vam u zavisnosti od lokacije, od zakupnine ostajalo verovatno između 30 i 50 evra jer se iz džepa zakupca plaćaju i komunalije.
Razmislite o osiguranju zbog dužine otplate kredita
Finansijski savetnici preporučuju da se, iako je to dodatni trošak, uz kredit uzme i osiguranje, čime se rasterećuje porodica, da ne razmišlja o otplati kredita ukoliko se onome ko je zajam uzeo nešto, ne daj bože, nepredviđeno dogodi. Konsultati u tome koriste i rečenicu “bolje je imati osiguranje koje vam nije trebalo, nego da ga nemate a zatrebalo vam je”.
Podsećanja radi na raspolaganju vam je, sem polise koja obezbeđuje isplatu kredita u slučaju smrtri osiguranika, i ona koja predstavlja dugoročnu štednju. Isto tako, raspitajte se postoje li polise koje vas štite od gubitka posla i sprečenosti da privremeno otplaćujete rate kredita dok tražite novo radno mesto.
Kada se obavestite o svim mogućnostima i uslovima, uzmite olovku, papir i digitron i sračunajte koliki ćete dodatni trošak imati, da li je opravdan i da li je prevelika cena za mir koji dobijate.
Izvor: Sve o novcu
