Posle dve godine banke će opet isplaćivati dividende

Banke će, posle dve godine pauze, u 2022. ponovo isplaćivati dividende svojim akcionarima. „Normalizacijom privredne aktivnosti stvarali su se uslovi za isplatu dividende uz oprezan pristup banaka i poštovanje regulative NBS, potvrđeno je za „Svet bankarstva i investicija“ u centralnoj banci. Podsetimo da su se banke sporazumno obavezale da ne isplaćuju dividende na ostvarenu dobit od izbijanja pandemije radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. I Evropska centralna banka je od septembra prošle godine ukinula preporuku o ograničavanju isplaćivanja dividendi.

U Narodnoj banci Srbije skreću pažnju da u domaćoj regulativi postoje ograničenja i uslovi koji moraju biti ispunjeni. Ako ukupan iznos navedenih isplata prelazi 10 posto kapitala banke ili bilans uspeha banke iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno za poslovnu godinu do tog datuma, banka raspodelu ovih isplata može vršiti samo uz prethodno odobrenje NBS.

Sa oporavkom privrede i bankarski sektor je u prošloj godini ostvario bolji poslovni rezultat nego u pandemijskoj 2020. godini, ali koji je još uvek ispod nivoa zabeleženog pre kovid krize.

Ipak, prvi parametar koji bankari gledaju u krizi su nenaplativa potraživanja čiji je udeo u ukupnim plasmanima pao tokom pandemije na gotovo rekordno nizak nivo od 3,5 odsto na kraju 2021. godine.

Pamte bankari i bolja vremena, ali u uslovima ekonomskog šoka koji je potresao ceo svet, bankarski sektor, ušuškan finansijskim podsticajima države koji su očuvali tražnju i zaposlenost, od početka pandemije je okrznut do granica „prijatnosti“. Tačno bi tako i bilo da im sreću nisu pokvarili masovni sudski sporovi sa klijentima oko ranije naplaćenih troškova.

Taman kad je delovalo da je odzvonilo eri jeftinog novca i da će kroz najavljena povećanja kamatnih stopa bankari prebrinuti visoku inflaciju, kriza u Ukrajini je pomutila račune. Poskupljenja energenata i hrane daju očekivanja dodatnog globalnog pritiska na rast cena, ali i usporenog privrednog rasta. Najveća opasnost bi bila da brzi rast kamata globalnu privredu gurne u recesiju. Zato je sada najteži posao pred šefovima vodećih centralnih banaka u svetu. Da se ne dogodi da bankarima presednu visoke kamate jer neće imati ko da ih otplaćuje. Ekonomisti poručuju da je teško predvideti dokle će ova kriza trajati i kako će se završiti.

Na stranu to što pored svega ostalog, čitamo i medijske natpise o mogućem povlačenju iz Rusije evropskih banaka koje posluju i u našoj zemlji. Reuters je, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio vest da austrijska Raiffeisen banka, koja na ruskom tržištu ostvaruje trećinu neto dobiti grupe, razmatra mogućnost napuštanja Rusije i Ukrajine. Vest je, na sreću, ovoga puta brzo demantovana. Pad profita cele grupe sigurno bi negativno uticao na poslovne rezultate banke i u Srbiji.

Nema rezimea

Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Georgijeva najavila je da će MMF u aprilu izaći sa „revidiranim projekcijama svetskog rasta na dole“, koji trenutno iznosi 4,4 odsto.

„Da rezimiram, imamo tragičan uticaj rata na Ukrajinu“, naglasila je Georgijeva. Da li je prejako reći da pravi ekonomski problemi tek sada počinju, a ne od izbijanja pandemije i šta to znači za srpsku privredu, a posledično i banke?

Ekonomista Vladimir Gligorov ukazuje na predviđanja da će ruska privreda imati depresivni pad proizvodnje od preko 10 posto, da će se usporiti svetski rast, da će veći deo razvijenog sveta ući u stagflaciju, a da će neke privrede, kao što je nemačka, koje su posebno zavisne od uvoza energenata iz Rusije ući u recesiju.

„Ako rat potraje ili okupacija, ako do nje dođe, bude teška, sankcije će se pooštravati i alternativni izvori rasta će se tražiti i onda će se menjati i privredni izgledi uglavnom na bolje izvan Rusije i na gore u Rusiji. Rat i okupacija su skupi“, ističe Gligorov za „Svet bankarstva i investicija“.

Međutim, već se mogu čuti ocene da će istočna Evropa u ekonomskom smislu osetiti najveći udar krize usled rata u Ukrajini i da će kapital iz ovih zemalja početi prvi da se seli. „Za celu istočnu Evropu je teško reći jer će dosta zavisiti od mera koje će se uvesti da im se pomogne. Srbija ima problem što zavisi od uvoza energenata iz Rusije i što ima značajan izvoz u Nemačku, pa će trpeti negativne posledice sa obe strane. Ako zaduživanje poskupi delom da bi se održao kurs dinara, a i zbog povećanog rizika kada je reč o zaduživanju u inostranstvu, delom i nejasnoće oko režima sankcija, onda će negativne posledice biti značajne. To sve ne pre izbora“, ističe ovaj ekonomista.

„Da, održanje kursa će biti problem. Nije jasno kako će se ponašati FED i Evropska centralna banka, ali nejasnoće oko odnosa srpske politike prema sankcijama će uticati negativno na državne obveznice i na kurs“, ocenjuje saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije.

Sa visokim deviznim rezervama guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković međutim redovno poručuje da ima čime da brani kurs.

Iz istih razloga, ni profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ne očekuje kolebanja kursa dinara u ovoj godini. „Stabilan kurs, koji je faktički fiksni, iako zvanično plivajući, pokazao se kao dobra politika u kriznim vremenima. Setite se da na početku pandemije građani nisu kupovali devize nego stanove“, sugeriše Savić.

Dužnicima kupuju vreme

Dok se efekti nove krize ne pokažu u pravom svetlu, zanimljivo je pozvati se na nedavnu izjavu  predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zorana Petrovića koji je na Kopaonik biznis forumu rekao da „nikad nije bilo bolje vreme za dužnike“. Visoka inflacija, stabilan kurs uz očuvanu zaposlenost zaista je povoljan ambijent za jednog klijenta banke.

To pokazuje i najjednostavnija računica. Svaka kamata proteklih godinu dana manja od 8,8 odsto, za koliko su porasle međugodišnje cene u februaru, čist je dobitak za dužnika. Naime, sve što je građanin kupio od kredita na početku prošle godine, ovog februara bi ga koštalo skoro devet odsto skuplje. Ovako, uzimajući u obzir kamatu koju plaća tri odsto, sa nepromenljivim kursom, uštedeo je blizu šest odsto vrednosti svog zajma.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović ne očekuje u kraćem roku značajnije povećanje kamatnih stopa. „Bojim se da je zbog sukoba u Ukrajini trenutna situacija takva da će centralne banke povećavati kamatne stope manjom dinamikom od očekivane bez obzira što postoji rizik od rastućh inflatornih pritisaka“, kaže on. Ovo viđenje se oslanja i na izjave Oli Rena, zvaničnika Evropske centralne banke koji poručuje da je normalizacija monetarne politike i dalje poželjna, ali da se u novonastalim uslovima geopolitičkih tenzija mora uzeti u obzir mogućnost da prerano preduzimanje restriktivnih mera može da dovede do recesije.

I Narodna banka Srbije za sada ne povećava referentnu kamatnu stope na osnovu koje se formiraju kamate na dinarske zajmove, a koja iznosi jedan odsto. Iako je međugodišnja inflacija u februaru dogurala čak do 8,8 odsto.

I u krizi keš krediti

Rast cena koji se očekuje u narednom periodu će, kako tvrdi Musabegović, dovesti do određenih promena u strukturi kredita stanovništvu, tako što će se povećati udeo potrošačkih i kratkoročnih keš kredita kako bi građani kompenzovali poskupljenja.

Dinamika daljeg rasta zajmova privrede će, prema njegovim rečima, zavisiti od toga koliko su domaća preduzeća izložena spornim tržištima u Ukrajini i Rusiji i perspektivama njihovog plasmana u narednom periodu.

U Udruženju banaka Srbije ističu da finansiranje kapitalnih investicija, pored obezbeđenja finansiranja obrtnog kapitala, postaje sve značajniji faktor rasta tražnje privrede za kreditima, dok je potreba za kupovinom nepokretnosti, kao i kupovina trajnih potrošnih dobara poput automobila, nameštaja i bele tehnike i slično, vodeći faktor rasta tražnje za kreditima kod stanovništva. „Takođe treba naglasiti da je trenutno prisutan opšti trend stabilizacije u delu urednosti izmirivanja obaveza, kako kod pravnih, tako i kod fizičkih lica, pa se shodno tome i ne očekuje rast nenaplativih potraživanja“, kažu u UBS.

Kad kamate zabole zajmodavce

Sa druge strane šaltera, bankari bi trebalo da se raduju rastu kamatnih stopa jer logika nalaže da bez većih kamata nema ni povećanja profita.

Međutim, i sa rekordno niskim kamatnim stopama, bankari beleže oporavak poslovanja od pandemije, ali u uslovima jeftinih izvora novca jer su kamate na štednju na istorijskim minimumima, kao i kamate na spoljna zaduživanja, pri čemu kreditna aktivnost kontinuirano raste. Spisku razloga za povoljan ambijent u kome trenutno posluju banke treba dodati i privredni oporavak i smanjena rezervisanja po kreditnim gubicima.

Profit pre oporezivanja bankarskog sektora u 2021. godini je, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 445 miliona evra, što je za 13 odsto više nego godinu dana ranije, ali i za 22 odsto manje nego u 2019. godini. Stopa prinosa na kapital u prošloj godini je iznosila 7,3 posto, što je iznad pandemijskih 6,5 odsto u 2020. godini.

Na prvi pogled deluje paradoksalno da je profit srpskog bankarskog sektora najveći u eri najnižih kamatnih stopa. Međutim, ne treba zaboraviti da su tokom protekle decenije, banke čistile najveći deo svojih loših bilansa koji datiraju iz velike svetske ekonomske krize 2008. godine, tako da je prihod od kamata dugo stagnirao uprkos značajno višim kamatnim stopama. U 2012. godini udeo nenaplativih zajmova u ukupnim plasmanima banaka je iznosio 18,6 odsto, u 2018. godini 5,7 odsto, a decembru 2021. godine 3,5 odsto.

Budući da su poslednjih godina banke suštinski bile onemogućene da zarađuju od kamata, kompenzaciju su našle u većim naknadama. Neto prihod od naknada i provizija celog bankarskog sektora u 2020. godini je iznosio 345 miliona evra, tri godine ranije 315 miliona evra, a u 2015. godini 287 miliona evra.  Istovremeno, neto prihod od kamata u 2020. godini je bio na nivou 1,1 milijardu evra, 2017. godine 1,02 milijarde evra, a u 2015. godini 1,06 milijardi evra. Mimo bilansa, rezultat je narušen imidž banaka. S pravom ili bez, ali to će još dugo ostati top tema za srpske bankare. Bilo krize ili ne.

Tri teme za bankare

Bankarski sektor je od izbijanja pandemije bio u prilično lagodnoj poziciji jer je paket državne pomoći bio brana daljem rastu nenaplativih zajmova. Kakva će biti pozicija bankarskog sektora u nastavku krize?

Vladimir Gligorov vidi tri problema. Jedan je bankrotstvo ruske države. To je, dodaje, 1998. imalo značajne globalne finansijske posledice, ali se sada očekuje manji potres.

Drugi je problem, nastavlja Gligorov, život sa inflacijom.

„Sedamdesetih godina prošloga veka je to bilo nepopularno i završilo je monetarnim šokom i značajnim svetskim promenama. Sada nije jasno kako će izgledati reakcija svetskih monetarnih vlasti“, kaže.

Treći je problem kineski. „Kako će se Kina postaviti u svemu ovome? To ćemo tek videti, a istorijskih presedana nema“, zaključuje.

Upitan ako bi ipak iz ugla jednog srpskog bankara posmatrao sve što se trenutno dešava u svetu, čega bi se najviše plašio, a u čemu bi video šansu, Gligorov kaže da bi šanse video u alternativnim izvorima energenata i hrane. Rizici su, naslućuje, da bi moglo da dođe do sistemske krize kao 2008. „Izgledi su sada mali, ali je teško predvideti koliko će sve ovo da traje i gde će završiti“, navodi naš sagovornik.

Izvor: Bonitet.com