Jake tarife na nivou EU za uvoz energenata iz Rusije mogle bi se pokazati kao efikasnije od direktne zabrane uvoza, javlja Rojters.
Čak i potpuni embargo na rusku naftu i gas imao bi ograničene posledice po većinu zemalja, kaže se u analizi Saveta za ekonomske analize pri kabinetu francuskog premijera, koju danas prenosi britanska agencija.
Naime, otkrivena tela civila u Ukrajini u delovima zemlje iz kojih su se nedavno povukle ruske snage pojačala su pritisak na EU da uvede strože sankcije Rusiji.
Iako bi za mnoge privrede EU embargo bio “podnošljiv”, cena toga bila bi različita, a najpogođenije bi bile Litvanija, Bugarska, Finska, Češka Republika, navodi francuski Savet.
“Tarife bi omogućile manjim ali i najizloženijim zemljama… da sačuvaju pristup određenom delu ruskog uvoznog gasa, dok bi veće i manje izložene zemlje koje imaju mogućnosti da ga zamene potpuno ukinule uvoz“, navodi se u studiji Saveta.
Na primer, tarifa od 40 odsto umanjila bi uticaj embarga na najizloženije zemlje na četvrtinu ili trećinu efekta potpunog embarga.
Baltičke zemlje i Poljska zalažu se za potpuni prestanak uvoza energenata iz Rusije, dok Nemačka okleva da to učini.
Savet za ekonomsku analizu ukazuje na top da bi potpuna zabrana uvoza u proseku izazvala pad bruto nacionalnog dohotka od 0,2 do 0,3 odsto, što iznosi oko 100 evra po stanovniku, prenosi Rojters.
U Nemačkoj, najvećoj privredi EU, udarac koji bi bruto nacionalni dohodak morao podneti iznosi od 0,3 do čak 3 odsto, navodi Savet.
Francuska je druga po veličini privredna sila u bloku, a bila bi najmanje pogođena embargom uz pad privrede od 0,15 do 0,3 odsto jer je manje zavisna od uvoza iz Rusije.
