Prosečni troškovi rada po satu u 2021. godini, u okviru cele privrede, procenjeni su na 29,1 evra u Evropskoj uniji i 32,8 evra u Evrozoni.
To je više u poređenju sa 28,6 i 32,4 evra u 2020. godini, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Evrostat).
Prosečni troškovi rada po satu maskiraju značajne razlike između država članica EU, pri čemu su najniži troškovi rada po satu zabeleženi u Bugarskoj (sedam evra) i Rumuniji (8,5 evra), a najviši u Danskoj (46,9 evra), Luksemburgu (43 evra) i Belgiji (41,6 evra), prenosi Biznis.rs.
“Troškovi rada po satu u industriji iznosili su 29,1 evro u EU i 35,1 evro u zoni evra, a u građevinarstvu 26 evra u EU i 29,3 u Evrozoni. U sektoru usluga, troškovi rada po satu iznosili su 28,8 evra u EU i 31,6 evra u Evrozoni. U privredi koja uglavnom nije orijentisana na biznis (isključujući javnu upravu), troškovi rada po satu iznosili su 30,3 evra u EU i 33,6 evra u evrozoni“, navodi se u izveštaju Evrostata.
Dodaje se da su dve glavne komponente troškova rada plate i dnevnice, kao i troškovi koji nisu povezani sa platama (npr. socijalni doprinosi poslodavaca).
“Učešće troškova van plata u ukupnim troškovima rada za celu privredu iznosilo je 24,6 evra u EU i 25,1 procenat u Evrozoni. Najmanje učešće troškova koji se ne odnose na zarade zabeleženo je u Litvaniji (3,7 odsto), Rumuniji (4,9 procenata) i Irskoj (8,7 odsto), a najveće u Švedskoj (32 procenata), Francuskoj (31,9 odsto) i Italiji (28,3 procenta).
U poređenju sa 2020. godinom, u 2021. godini su troškovi rada po satu na nivou cele privrede, izraženi u evrima, porasli za 1,7 odsto u EU i za 1,2 procenta u Evrozoni.
“Unutar Evrozone, troškovi rada po satu porasli su u svim državama članicama, osim u Italiji (-1,6 odsto) i Španiji (-0,3 procenta). Najveći rast evidentiran je u Litvaniji (+12,5 odsto), Estoniji (+6,5 procenata), Kipru i Sloveniji (+6,2 odsto), kao i u Letoniji (+6,1 procenat)“, navode iz Evrostata.
Za države van zone evra, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti, porasli su 2021. godine u svim zemljama, pri čemu su najveći porasti zabeleženi u Bugarskoj (+9,1 odsto), Poljskoj (+8,2 procenta) i Mađarskoj (+7,3 odsto). Najmanje su porasli u Švedskoj i Hrvatskoj (+3 procenta).
“Većina država članica je 2021. godine produžila važenje šema podrške koje su uvedene 2020. godine, kako bi ublažile uticaj pandemije korona virusa na preduzeća i zaposlene. Oni su se uglavnom sastojali od kratkoročnih radnih aranžmana i privremenih otpuštanja, koje je država u potpunosti ili delimično nadoknadila. Te šeme su generalno evidentirane kao subvencije (ili poreske olakšice) sa negativnim predznakom u komponenti troškova rada koja nije zarada“, obrazložili su iz Evrostata.
