Rusija je najavila da razmatra zaplenu imovine stranih kompanija koje napuste zemlju. Time bi mogla da stvori novu klasu oligarha, rekao je u razgovoru za za Business Insider Hasan Malik, stručnjak za ruske finansije.
Oni koji uspeju da steknu vlasništvo nad zaplenjenom imovinom po prodajnim cenama putem državnih aukcija mogli bi da postanu nova klasa oligarha i tajkuna, prenosi Poslovni dnevnik.
Svakako postoji rizik da upravo svedočimo stvaranju nove klase pridruženih kapitalista ili oligarha”, kaže Malik za Insider.
S obzirom na to da međunarodne kompanije masovno napuštaju Rusiju, one ostavljaju za sobom imovinu poput fabrika i kancelarija i sličnih nekretnina koje su i dalje funkcionalne. Kako navodi i Associated Press, ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je preuzimanjem takve neaktivne, ali ipak produktivne imovine, rekavši vladinim zvaničnicima da će Kremlj nastojati “da uvede spoljno upravljanje, a zatim preneti ta preduzeća na one koji zapravo žele da rade”.
Kako je pre desetak dana izvestio Bloomberg, rusko ministarstvo privrede najavilo je da bi se imovina mogla prodati na aukciji.
“Te aukcije bi mogle odražavati kontroverzni program ‘zajmova za deonice’ iz 1990-ih koji je pokrenuo bivši ruski predsednik Boris Jeljcin”, rekao je Malik za Insider.
Podsećanja radi, u to su vreme bogati ruski poslovni ljudi i banke bliske vlasti pozajmljivale su vladi novac u zamenu za udele u državnim industrijskim firmama. Akcije su kupljene po “niskim cenama”, a Malik je te poslove opisao kao “slatke poslove” jer kada je ruska država “predvidljivo kasnila” s kreditima, poverioci su zaplenili njihove deonice.
“To je stvorilo generaciju nečuveno bogatih oligarha”, objašnjava Malik, koji je ujedno i autor knjige “Bankari i boljševici” koja se bavi finansijama ranih 1900-ih tokom Ruske revolucije.
Najbogatiji čovek Rusije Vladimir Potanin svoje je ogromno bogatstvo stekao kroz šemu “zajmova za deonice” kada je kupio Nornickel, a na sličan način obogatio se i milijarder Roman Abramovič koji je kroz program stekao kontrolni udeo u naftnoj kompaniji Sibnjeft.
Kako upozorava Malik, danas bi ruska vlada kojoj su trenutno preko potrebna sredstva zbog međunarodnih sankcija s kojima su suočena, mogla ponovno preneti zaplenjenu stranu imovinu omiljenim ulagačima uz popust.
“Uzimajući u obzir njihovu istoriju, i te kako je moguće da se upravo tako nešto i dogodi”, napomenuo je u razgovoru za Business insider, prenosi B92.
Napominje i da bi Kremlj takođe mogao da otvori takve aukcije stranim igračima i ulagačima, što bi moglo privući ulagače koji traže put do tog tržišta.
“Možda postoje igrači iz zemalja koje su se našle uvređene sankcijama Zapada”, ističe Malik te navodi kako bi potencijalni ulagači mogli doći iz država poput Kine, Indije ili zemalja Bliskog istoka koje nisu osudile ruski napad na Ukrajinu.
Malik smatra kako će, među njima, Kina najverovatnije preuzeti glavnu ulogu u potrazi za ulaganjima u Rusiji, budući da ima više uticaja u odnosima moći sa Zapadom nego mnoge druge zemlje.
Kako tvrdi, velike kompanije u državnom vlasništvu verovatno neće rizikovati da naiđu na međunarodne sankcije, ali, s druge strane, ulagači bi mogli osnovati podružnice ili sestrinske firme koje posluju i trguju samo u Kini i Rusiji kako bi zaobišli ta ograničenja.
Inače, čini se da Kina već gleda i proučava investicione prilike na ruskom tržištu. Žang Hanhui, kineski ambasador u Rusiji poručio je grupi poslovnih čelnika u nedelju u Moskvi da iskoriste prilike koje su pred njima. To je objavljeno na zvaničnom WeChat nalogu udruženja za promovisanje kulture Konfucije. Iako Žang zvanično nije spomenuo sankcije, poslovnim čelnicima je rekao da je međunarodna situacija “složena” zbog velikih kompanija koje su suočene s problemima u lancima snabdevanja i plaćanja. “Ovo je vreme kada privatna, mala i srednja preduzeća mogu igrati ulogu”, istaknuo je Žang.
