Svetsku ekonomiju, inicijalno poljuljanu višestrukim šokovima izazvanim izbijanjem pandemije, restriktivnim merama usmerenim da istu obuzdaju i čepovima u globalnim lancima snabdevanja, izbijanje rata između Ukrajine i Rusije je dodatno poremetilo.
U pogledu makroekonomskog stanja zemalja širom sveta nemoguće je više pričati o odvojenom uticaju svakog od ovih nemilih događaja. Oni nadovezani jedan na drugi ozbiljno su narušili normalno funkcionisanje svetske privrede, i pogurali svetsku ekonomiju u pravcu krize.
Sa svakim novim statističkim izveštajem prijavljuju progresivno rastuće stope inflacije čitava problematika postaje očiglednija, i više nije izuzetak čitati kako su cene u razvijenim zemljama najveće u poslednjih nekoliko decenija, ili kako neka manje razvijena zemlja počinje da se mrcvari usled za njih neodrživog nivoa cena.
Inflacija u Evropskoj uniji je u februaru ubrzala rast i popela se na 6,2 odsto, čime se popela na novi istorijski rekord, prijavio je Evrostat. Prošle godine, inflacija u bloku je iznosila 1,3 odsto.
U evrozoni, potrošačke cene su se popele za 5,9 odsto.
Najveći godišnji rast cena zabeležen je u februaru u Litvaniji (14,0 odsto), Estoniji (11,6 odsto) i Češkoj (10,0 odsto), dok su najniže stope inflacije imali Malta i Francuska (po 4,2 odsto) i Portugalija, Finska i Švedska (sve po 4,4 odsto).
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) saopštila je pre par dana da očekuje vanredno snažan inflatorni šok tokom prvog polugodišta 2022. godine. Oni su ocenu doneli na osnovu zvaničnih podataka iz januara 2022. godine kao i svih ostalih raspoloživih informacija o kretanjima cena na međunarodnim tržištima.
“Procenjujemo inflaciju za prvo polugodište na nivou od 9,2 posto”, saopšteno je iz CBBiH.
Nasuprot svim predviđanjima instituta u Nemačkoj, inflacija će ove godine rasti brže. Dosadašnje procene su bile da će cene rasti za 3,3 odsto, a nove ukazuju da će pak one rasti između 5,1 i 6,1 odsto.
Kako je nedavno rečeno, rast potrošačkih cena će samo u prvom tromesečju srezati kupovnu moć Nemaca za oko 6,0 milijardi evra, prenosi Blic.
Inflacija u Britaniji beleži godišnji maksimum od 6,2 odsto, prema zvaničnim statističkim podacima.
Rast potrošačkih cena je daleko prevazišao očekivanja ekonomista, koji su u Rojtersovoj anketi predviđali u proseku međugodišnju inflaciju od 5,9 procenata u februaru.
Potrošačke cene u Singapuru porasle su u februaru najbržim tempom u poslednjih devet godina i opšta inflacija je dostigla 4,3 posto, premašivši prognozu ekonomista koji su očekivali da će iznositi 4,2 procenta, navodi se u saopštenju Monetarne uprave Singapura (MAS). To je najviša stopa od februara 2013. godine, prenosti Rojters.
Inflacija u Sjedinjenim Državama je porasla za 7,9 posto u februaru na godišnjem nivou, objavila je danas Kancelarija za statistiku Ministarstva rada.
To je najveće ubrzanje stope rasta potrošačkih cena od januara 1982. godine, kada se američka ekonomija suočila sa dvostrukom pretnjom – usponom inflacije i smanjenjem ekonomskog rasta, preneo je CNBC.
Inflacija u Ukrajini se u februaru popela na 10,7 odsto, što je duplo od cilja koji je postavila centralna banka ove zemlje.
Prema podacima Statističkog zavoda Ukrajine, ovo je najveća inflacija u poslednjih 6 meseci. Na mesečnom nivou poskupljenje u Ukrajini je iznosilo oko 1,3 odsto.
Zvanični ekonomski podaci pokazuju da je inflacija u Rusiji u februaru iznosila 9,15 odsto. Ovo je, kako je saopštila Federalna državna služba za statistiku, najviše zabeležena stopa inflacije od januara 2016. godine.
