U Goldman Saksu su procenili uticaj koji bi poremećaj u snabdevanju ruskim prirodnim gasom, imao na evropsku privredu. Da se dogodi crni scenario i da se do kraja godine zatvore svi gasovodi kojima gas u Evropu dolazi iz Rusije, to bi smanjilo BDP evrozone za 2,2 odsto.
Pritom bi najviše stradala Nemačka, gde bi BDP bio manji za 3,4 odsto. Povećali bi se i inflatorni pritisci, a inflacija u evrozoni bila bi viša za 1,3 postotna boda.
“Rast cene roba negativno će uticati na potrošnju domaćinstva koja troše veliki deo svojih prihoda na kupovinu hrane i goriva. Procenjujemo da bi verovatnost recesije u SAD-u sledeće godine porasla na 35 odsto”, pišu ekonomisti Goldman Saksa.
Kolege iz Wells Farga smatraju da Sjedinjene Države nisu ugrožene, ali očekuju recesiju u Evropi. Ministarka finansija Janet Yellen takođe je uverena da će SAD izbeći recesiju, navode.
Mart je tako ponovno mesec kada berze traže dno. Nakon finansijske krize 2008. indeksi su pali na najnižu tačku u martu 2009., ista priča bila je i u martu 2020. na početku epidemije. Hoće li scenario biti sličan i ove godine, možemo samo nagađati.
Situacija se dramatično pogoršala, rizik od stagflacije raste, a dobi će preduzeća bit će manja. Osim rata u Ukrajini, investitore brine i nadolazeći sastanak američkih Federalnih rezervi.
Navode i poslednje podatke o američkoj inflaciji – 7,9 odsto u februaru, što je novi neslavni rekord u poslednjih 40 godina – izazivaju strah od jačeg pooštravanja monetarne politike.
Očekuje se da će Fed u sredu povećati kamatne stope za četvrtinu postotnog boda, a možda će ih čak i odlučiti podići za 50 baznih bodova. Engleska banka takođe je odlučna u novoj nedelji da poveća kamatne stope, a retoriku zaoštrava i Evropska centralna banka, prenosi See Biz.
