Praznine na domaćem tržištu radne snage, stvorene odlaskom srpskih kvalifikovanih majstora, i zanatlija, popunjavaju stranci, uglavom iz azijskih zemalja. Samo tokom prošle godine izdato je oko 23.000 dozvola za rad.
Otkako je u Srbiji krajem 2014. stupio na snagu Zakon o zapošljavanju stranaca, uvoz radne snage iz inostranstva iz godine u godinu je u ekspanziji. Od prvobitnio simboličnog broja izdatih radnih dozvola o došli do desetina hiljada stranaca koji rade u našoj zemlji.
Samo u 2021. godini Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) izdala je oko 23.000 dozvola za rad, što je gotovo udvostručeno u odnosu na prethodnu, kada je prema zvaničnim podacima registrovano 12.300 stranih radnika u Srbiji.
Na zvanične brojeve, trebalo bi dodati još najmanje 30 odsto, zbog radnika koji su angažovani ‘‘na crno‘‘, ukazuju u Sindikatu radnika u građevinarstvu Srbije, prenosi nova.rs.
Predsednik tog sindikata Saša Torlaković, za Nova.rs kaže da se na terenu susreću sa velikim brojem neprijavljenih radnika, koje poslodavci ‘provuku‘ pored onih koji imaju legalan status, te je nemoguće utvrditi koliko je stranaca radno angažovano u Srbiji.
Prema njegovim rečima najviše stranaca radi u građevinarstvu, ali se u poslednje vreme pojavlju i radnici u ugostiteljstvu i uslugama.
“Građevinarstvo je najdominantnije, jer učestvuje sa 20 posto u BD-u. To je nestručna radna snaga koja radi za 300 evra. Sada je takva situacija, ali ne sumnjam da će vremenom početi da dolaze inženjeri i kvalifikovani radnici, jer je Evropa u stalnoj potrebi za radnicima gde odlaze naši ljudi”, rekao je Torlaković.
Najveće razloge za uvoz radnika iz inostranstva, naš sagovornik vidi u niskim zaradama koje poslodavci nude domaćim radnicima.
“Naši ljudi jednostavno ne žele da rade u visokorizičnom poslu kao što je građevinarstvo, gde se radi po 12 sati dnevno za prosečnu platu od 54.000 dinara. Radnici iz Kine, Indije, Vijetnama i drugih azijskih zemalja, dampinguju tu cenu i rade za 300 evra. Normalno je da se poslodavcima to isplati, jer sa takvim platama imaju veću zaradu i profit”, navodi on.
Zbog deficita na domaćem tržištu, ali i zbog niskih zarada, na poslovima gde nema dovoljno srpskih radnika, ‘‘uskaču‘‘ stranci. Tako nam brzu prugu prave Kinezi i Indijci, zgrade za vojsku i policiju Turci i Rumuni, Beograd na vodi, takođe Turci, ali i državljani Albanije i Severne Makedonije, dok fabriku Ling Long u Zrenjaninu prave Vijetnamci, koji su i otvorili pitanje stranih radnika u našoj zemlji.
Torlaković kaže da osim na gradilištima sve više stranaca počinje da radi i u fabrikama stranih investitora i navodi primer PKC Wiring, fabrike kablovskih sistema za komercijalna vozila koja zapošljava veliki broj Indijaca, piše nova.rs.
On procenjuje da su sledeće delatnosti koje će biti na udaru za priliv stranaca razne usluge, pre svega transport i ugostiteljstvo, gde, kako kaže i sada imamo strance.
U Srbiji već imamo primere da Uzbekistanci, Ukrajinci i Rusi, rade kao dostavljači hrane, a i srpski hotelijeri su najavili da zbog odlaska svojih radnika, razmišljaju o “uvozu” stranaca iz Indije i Bangladeša.
Za rešavanje prilično haotičnog stanja na tržištu rada u Srbiji, Torlaković rešenje vidi u doslednom poštovanju srpskih zakona, koje sada strani investitori i domaći poslodavci krše. Rešenje je, kaže on i u povećanju minimalne cene rada.
“Model koji je uradila Crna Gora i podigla minimalnu cenu rada na 450 evra, mogao bi da se primeni i kod nas za uvođeje reda. Nama u građevinarstvu nedostaje i granski kolektivni ugovor, koji bi svim radnicima od Subotice do Vranja, pa i strancima, omogućio jednake zarade i uslove rada. Poslodavci ne poštuju zakone Srbije i prolaze nekažnjeno, pa zato i imamo strance koji rade za 300 evra na crno.
Inspekcije izlaze na teren i pišu prijave, ali država dalje žmuri i ne radi svoj posao do kraja, zbog toga imamo ovo što imamo‘‘, zaključio je Torlaković.
