Rok za plaćanje poreza na imovinu ističe 14. februara, a mnogi se i ovaj put pitaju da li su možda u pretplati ili u minusu.
Mnogi su pokušavali i da “pešaka” saznaju kakvo im je stanje na “računu” za porez na imovinu, ali u tome nisu i uspevali.
Istina i procedura su sledeće.
Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi oni koji ne izmire svoje kvartalne obaveze definisane rešenjem, dobijaju opomene od svojih opštinskih ekspozitura o svom dugu. Na istoj opomeni precizno se navidi i da je rok za izmirenje obaveze pet dana od izdavanja opomene.
Zakon predviđa i da ako poreski obveznik ima primedbe na dostavljenu opomenu i iznos koji treba da uplati u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja.
I treće, ako ni posle toga ne ispune svoje obaveze zaračunava im se kamata ali mogu i dodatno da budu kažnjeni sa 50.000 dinara jer nisu svoje kvartalne obaveze izmirili u predviđenom roku, prenosi B92.
Poreska uprava, ukoliko se ne izmire obaveze i nakon opomene, ima pravo na prinudnu naplatu, koja može da se realizuje ili administrativnom zabranom na primanja pa čak i preuzimanjem pokretnih stvari pa čak i nepokretnosti.
Svaki poreski obveznik dobija sa poreskim rešenjem i iznos rate koju treba da izmiri za određeni kvartal.
To se radi zbog lakšeg praćenja izmirenih obaveza i zakon nalaže da se te obaveze u definisanom iznposu izmire.
Oni pak obveznici koji uplaćuju porez ne po definisanim ratama već to rade u skladu sa svojim nahođenjem, a da pri tom nisu u dugu, ako žele da provere svoje izmirene obaveze, moraju da kontaktiraju direktno ili putem mejla svoju ekspozituru, navodi B92.
Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i izmiruje se u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra.
Porez na imovinu fizičkih lica može se platiti i u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i plaćanje utvrđenog poreza ođednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.
Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.
“Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza”, pojasnio je za Blic Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
