Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica biće produžena

U poslednjih deset godina hrana na svetskom tržištu nikada nije bila skuplja. Zbog suše su mnogi veliki proizvođači žitarica 2021. imali lošu žetvu, pa su cene pšenice, kukuruza i soje drastično povećane. Rasle su i cene energenata, a sve to zajedno uslovilo je poskupljenje hrane za više od 30 odsto.

Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmin Hodžić istakao je za RTS da se inflatorni pristisci nastavljaju i da je u planu da se postojeća Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, koja ističe u februaru produži na dodatnih 90 dana.

Osim loše žetve i energetske krize na rast cena hrane uticalo je i to što je Kina povećala tražnju i otkupila gotovo polovinu zaliha hrane u svetu. Podaci pokazuju da su zalihe ove zemlje na istorijskom maksimumu i da mogu da pokriju potrebe za godinu i po dana.

Sve promene koje se dešavaju na svetskom tržištu osete se i u Srbiji. Tako su i kod nas tokom prošle godine cene hrane rasle, zbog čega je država reagovala donošenjem Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica.

Jasmin Hodžić je istakao da je osnovni cilj te Uredbe bio da se zaštiti ekonomski životni standard građana, pre svega najsiromašnije populacije, ekonomski najranjivije, i da se zamrzavanjem cena šest proizvoda u tome i uspelo, prenosi RTS.

On je ukazao da će inflatorni pristisci biti prisutni prema procenama NBS i ostalih međunarodnih relevantnih orhanizacija, MMF i Svetske banke, sve do trećeg kvartala 2022. godine.

„Inflatorni pristisci se nastavljaju i ideja je da postojeću uredbu, koja ističe u februaru, produžimo na dodatnih 90 dana. Mi mi smo procenili da je dobro da se zamrznu cene ovih šest osnovnih životnih namirnica i za period koji dolazi posle 10. februara“, naglasio je Hodžić.

Objasnio je i da pored zamrzavanja cena osnovnih životnih proizvoda, država može da ograniči i trgovačke marže, podizanjem carinskih tarifa ako bi došlo do distorzije na tržištu da na neki način spreči izvoz određenih proizvoda, ali može da reaguje i plasmanom robe po diskontnim cenama iz Robnih rezervi.

Podsetio je da su, kada su doneli uredbu o ograničenju cene hleba Sava na 46 dinara, intervenisali sa 30.000 tona pšenice po diskontnoj ceni mlinarima.