MMF: Prognoziran manji globalni rast ove godine
Međunarodni monetarni fond snizio je prognozu globalnog rasta za 2022. godinu za pola procentnog poena u odnosu na oktobarsku projekciju, na 4,4 odsto, saopštila je glavna ekonomistkinja MMF Gita Gopinat (Gita Gopinath) na predstavljanju ažuriranog januarskog izveštaja „Svetski ekonomski izgledi“.
Ona je istakla da svetska ekonomija ulazi u 2022. godinu sa slabije pozicije nego što se ranije predviđalo, zbog širenja novog omikron soja korona virusa, obnovljenih mera ograničenja, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, koji su rezultirali skokom inflacije iznad očekivanja, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i na mnogim tržištima u usponu i zemljama u razvoju, prenosi RTS pozivajući se na Tanjug.
Prema njenim rečima, MMF predviđa da će globalni rast u 2023. godini iznositi 3,8 procenata. Iako je ova projekcija za 0,2 procentna poena viša nego u prethodnoj prognozi, Gopinat napominje da se ona u velikoj meri zasniva na pretpostavljenom mehaničkom oporavaku aktivnosti nakon što se aktuelni zastoji prevaziđu u drugoj polovini 2022. godine.
U novom izveštaju se navode prognoze rasta za vodeće svetske ekonomije i regiona, a ne za sve zemlje članice pojedinačno. Tako je procena privrednog rasta SAD za 2022. godinu revidirana naniže za 1,2 procentna poena (pp) u odnosu na oktobarsku prognozu na četiri odsto.
Smanjene su, takođe, projekcije ekonomske ekspanzije za 2022. godinu za evrozonu na 3,9 procenata (-0,4 pp), za Nemačku na 3,8 odsto (-0,8 pp), za Kinu na 4,8 procenata (-0,8 pp), dok se Rusiji predviđa rast od 2,8 odsto, za 0,1 procentni poen niži u odnosu na prognozu iz oktobarskog izveštaja.
MMF očekuje da će povećana inflacija trajati duže nego što se procenjivalo jesenas, uz nastavak poremećaja u lancu snabdevanja i visoke cene energije tokom godine, te da bi trebalo da počne postepeno da se spušta kako se bude smanjivala neuravnoteženost između ponude i potražnje.
Kao rizike za globalni rast, MMF vidi moguću pojavu novih sojeva korona virusa, koji bi mogli da produže pandemiju i izazovu nove ekonomske poremećaje, zatim nestabilnost cena energenata i povećanje kamata u razvijenim ekonomijama, što bi moglo da utiče na finansijsku stabilnost zemalja u razvoju – na tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije, naročito onih privreda čiji su dugovi porasli tokom poslednje dve godine.
Osim toga, MMF je među globalne rizike uvrstio i geopolitičke tenzije, zatim aktuelnu vanrednu klimatsku situaciju koja povećava verovatnoću velikih prirodnih katastrofa.
