Protekle dve pandemijske godine su u domenu svetske privrede propraćene razvojem događaja koji su zaoštrile rast cena sirovina na svetskim berzama.
Apsolutno svi indeksi koji prate kretanje cena sirovina na svetskim berzama su u proteklih 12 meseci zabeležili rast, i to po visokim dvocifrenim stopama (npr. S&P Goldman Sachs Commodity Index je rastao 59 odsto, Bloomberg Commodity Index je porastao 70 odsto), što šalje zabrinjavajuću poruku kada je u pitanju životni standard ljudi širom sveta.
Razlozi za ovakva poskupljenja su višestruki i međusobno isprepletani, što je u više navrata nazivano “savršenom olujom”. Sa jedne strane kako su ekonomije krenule da se oporavljaju od pandemije koronavirusa, potražnja za svom zamislivom robom je naglo porasla. Uporedo sa oporavkom klimatske promene su učinile svoje, i unele niz promena koje su se direktno oslikale na cene određene berzanske robe.
S&P Goldman Sachs indeks prati učinak robe na globalnim tržištima, i on predstavlja ponderisan prosek cena robe. Indeks se ažurira svake godine, to jest ažurira se težina koju dodeljuje svakoj robi. Prošle godine, grupa energetskih indeksa je činila 54 odsto ovog indeksa, a dve referentne vrednosti sirove nafte, Vest Teksas Intermediate (VTI) i Brent Sirova nafta, činile su 70 odsto od tih 54. Najveći udeo imala je sirova nafta GSCI od 21 odsto, piše Blic.
Prema S&P Goldman Sachs Indeksu robe, najveći rast na kraju 2021. godine je zabeležen u sektoru energenata, cene su veće oko 59 odsto. Poređenja radi, indeksi koji prate drugu vrstu berzanske robe su uvećani za oko 20 odsto. Indeks industrijskih metala je rastao 28 odsto, dok su indeksi poljoprivredne i stočarske robe porasli 23 odsto. Indeks koji prati kretanje cena plemenitih metala je u godišnjem padu od 7 odsto.
Jedina roba čije se cene prate ovim indeksom, a da je zabeležen veći rast od energenata, je kafa, čiji je indeks porastao za čak 81 odsto tokom 2021. godine.
MMF-ov indeks cena primarne robe je u periodu od decembra 2020. godine do decembra 2021. godine porastao za nešto više od 48,8 odsto. U sklopu ovog indeksa uračunati su dolarski indeksi i SDRS indeksi, indeksi tržišnih cena ne-energenata i nafte, tačne tržišne cene ne-energenata i nafte, kao i prosečne nedeljne cene. Potrebno je i ovde istaći da se radi o globalnim cenama.
Prema MMF-ovom indeksu najveći rast od svih berzanskih roba u proteklih godinu dana ima gas, čiji je indeks od decembra 2020. do decembra 2021. godine porsatao za čak 289,23 odsto. Na drugom mestu je ugalj koji je u istom vremenskom periodu porastao za 85,83 odsto. Indeks koji prati kretanje cena nafte je porastao za 53,64 odsto. Zanimljivo je da je indeks industrijskih materijala porastao za oko 6 odsto.
MMF-ov indeks koji prati kretanje hrane i pića na berzi je za godinu dana uvećan oko 21,8 odsto.
Maria Boldor iz firme Horvath istakla je nedavno kako su se očekivanja o povećanju cena do kraja godine potvrdila. Takođe, smatra kako će se ovaj trend, i to u dvocifrenim procentima, nastaviti i u budućnosti.
“Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne”, navela je ona.
