Kao matična krovna kompanija Fejsbuka, Meta se oslanja na rad na daljinu u celoj Evropi, kako bi regrutovala nove saradnike u grupi zemalja Evropske unije kao i u Velikoj Britanije.
Kompanija je javila da će najveći broj novozaposlenih u narednih nekoliko godina, koji će učestvovati u izgradnji mreže Metaverzuma, raditi na daljinu iz osam zemalja Evrope. Meta se nada da će tako proširiti tim svojih talenata izvan tradicionalnih sedišta kao što su Velika Britanija i Irska. „Sada mislimo da moramo da potražimo saradnike u celoj Evropi”, rekla je portparolka kompanije Keli Kozans. „Talenat je tamo napolju. Hoćemo da crpimo taj talenat, prenosi DW.
Najverovatnije će ovaj potez američke kompanije povećati pritisak na evropske firme, da stvore sopstvene smernice za hibridni rad i rad na daljinu za talente iz oblasti visokih tehnologija. Ankete pokazuju da saradnici podržavaju fleksibilna pravila rada. Ali firme tek postepeno uvodile pravila koja će važiti i posle pandemije. „Privlačenje talenata je jedna stvar. A druga je zadržavanje talenata”, kaže Ivo Šapar. Njegovo sedište je u Varšavi i on zagovara rad na daljinu. „Fejsbuk traži ljude dok oni još uvek traže nešto novo.”
Kompanija Meta je najavila da će za svoj projekat Metaverzum zaposliti 10.000 ljudi u Evropi. Potražnja za tom vrstom stručnjaka je poslednjih nekoliko godina iznad ponude. Samo u Nemačkoj je krajem 2021. nedostajalo 96.000 stručnjaka iz te branše – radi se o softverskim inženjerima, produkcionim menadžerima i administratorima informacione tehnologije. Prema aktuelnim anketama dve trećine kompanija očekuju da će se manjak stručnjaka povećavati.
Pandemija je dodatno učinila svet rada složenijim. Posle skoro dve godine rada od kuće, saradnici mnogih preduzeća su prema anketama uglavnom zagovarači fleksibilnog odnosa pri ponovnom otvaranju kancelarija. Povećanje troškova stanovanja u velikim tehnološkim centrima kao što su Dablin, Pariz ili Berlin, za talentovane stručnjake je smanjilo atraktivnost preseljenja u te centre, a relativno mala rastojanja u Evropi čine prekogranični rad izvodljivom opcijom.
Već je ustaljeno mišljenje da se rad na daljinu dokazao tokom pandemije, saradnici su pokazali da mogu biti produktivni i kada rade kod kuće, a one firme koje to ne prihvataju imaće problem sa konkurencijom.
U oglasima za nova radna mesta, rad na daljinu se nešto češće pominje, ali je ostao izuzetak. Prema podacima kompanije Grinhaus koja ima virtuelnu platformu za oglase iz branše, samo 5 odsto oglasa sadrže ponudu rada na daljinu, ali ih je pre pandemije bilo mnogo manje – svega 1,5 odsto. I dalje većina firmi smatra da je rad na daljinu pandemijsko rešenje i prema anketama tri četvrtine njih žele da ga redukuju ili ukinu nakon pandemije.
Takozvane hibridne smernice su mnogo prisutnije. Preduzeća prema tim mešovitim pravilima žele da uvedu tačno određen broj dana rada izvan firme, a neke firme su odredile tačno određene periode za rad izvan zemlje. Šapar koji je vlasnik virtuelne platforme za rad na daljinu i koji organizuje virtuelne seminare, kaže da rad izvan kancelarije prija najtraženijim stručnjacima kao što su inženjeri softvera. On dodaje da su male firme i start-apovi pokazali veću fleksibilnost.
Nemačka softver-kompanija SAP ima jednu od najfleksibilnijih politika radnog vremena. Prošlog leta su 100.000 njenih saradnika imali mogućnost da biraju odakle će raditi. Saradnici ove firme su i pre pandemije prosečno radili 2,5 dana od kuće. Prema anketi koju su sproveli u firmi, 16 odsto saradnika bi rado prešlo na potpuni rad od kuće.
Veće firme još uvek prilagođavaju svoju politiku. Za razliku od američkih firmi, nemačke kompanije često moraju da se o svemu dogovore sa predstavnicima radnika. Šef Grinhausa za evropsko, bliskoistočno i afričko područje, Kolm O’Kunijen kaže da se za razliku od sličnih firmi u Americi evropske firme često suočavaju sa zastrašujućim nizom propisa: „Rukovodstvo firme može reći – u redu, može se raditi sa bilo kojeg mesta. Ali stvarnost je kod evropskih firmi složenija, pošto u svakoj zemlji važe drukčiji zakoni iz oblasti rada, drugačije se obračunavaju plate i porezi.”
Najveći broj saradnika kompanije Meta smešten je u Velikoj Britaniji i Irskoj, ali postoji i mreža predstavništava u kontinentalnoj Evropi. Ukupni region u koji ulaze Evropa, Bliski istok i Afrika obuhvata i zonu od osam zemalja u kojima saradnici mogu da rade na daljinu: Francuska, Nemačka Italija, Irska, Holandija, Poljska, Španija i Velika Britanija.
Keli Kozans kaže da saradnici, čija uloga u kompaniji to dozvoljava, mogu da se odluče za rad na daljinu: „Možda su radili u Irskoj, a žele da rade iż Španije ili Nemačke. To je opcija koja je na raspolaganju”. Meta će plaćati saradnike po tarifi koja je uobičajena na mestu stanovanja.
Rast kompanije u Evropi planira se u osetljivom periodu. Evropska unija priprema nove, striktnije propise za kompanije iz ove oblasti. Pod lupom Brisela su svakako Fejsbuk i Instagram, obe mreže pripadaju kompaniji Meta.
Pandemija sa novim talasom ionako drži saradnike brojnih preduzeća kod kuće, pa pored tehnološkog giganta Meta, rad na daljinu trenutno praktikuju i mnoge druge firme.
