Zanimanja za koja država sufinansira nova radna mesta

Ako imaju program za zapošljavanje i bar polovinu novca koji je za to potreban, lokalne samouprave do kraja februara treba da se obrate Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS). Sufinansiranje u nerazvijenim opštinama može biti i manje od 50 procenata, ukoliko to odobri nadležno ministarstvo.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Zoran Martinović, za RTS je istakao da država upravo izdvaja novac za one kategorije radnika koji se teže zapošljavaju. Naglasio je i da je iz budžeta lokalnih samouprava planirano oko 900 miliona dinara.

„Bez obzira što privreda dugo posluje u uslovima pandemije korona virusa, godinu smo završili sa 477.000 nezaposlenih, što je za oko 2,8 odsto manje nego godinu ranije. Takođe, lica sa evidencije su se u protekloj godini za oko šest procenata u većem broju zapošljavala nego u 2020. godini. To je jedna vrsta garancije da je postignuta stabilnost na tržištu rada zahvaljujući podršci države koja je plasirala preko osam milijardi dinara privredi. U prošloj godini je zabeležen i manji broj otpuštanja s posla u odnosu na 2020. godinu, zato što je oko 50.000 lica prijavljeno za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. To je za oko 20 odsto manje nego godinu dana ranije“, naveo je on.

Što se tiče ljudi koji su ostali bez posla, Martinović kaže da tu ima različitih profila i da su različite starosne dobi.

„Dominiraju mladi ljudi zato što su njihovi ugovori oročeni, kraćeg trajanja i lica preko 50 godina koja zapravo spadaju u teže zapošljive kategorije, gde će NZS i ove godine prema njima usmeriti značajna finansijska sredstva“, objasnio je Martinović.

Podsetio je i da je 28. februar poslednji dan kada lokalne samouprave mogu da konkurišu da učestvuju u sufinansiranju mera zapošljavanja.

„Pohvalno je da lokalne samouprave svake godine učestvuju u sufinansiranju zapošljavanja i mi smo i prošle i ove godine planirali oko 900 miliona dinara samo iz njihovih budžeta“, naglasio je sagovornik RTS.

Plan zapošljavanja do 23. godine predviđa da pokrajine i lokalne samouprave sufinansiraju programe kojima će smanjiti broj ljudi na birou. Martinović navodi i koja će se zaposlenja finansirati:

• stručna praksa
• pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem
• pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem
• sticanje praktičnih znanja
• obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene
• subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
• subvencija za samozapošljavanje
• javni radovi

„Sve ove programe sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, a učestvuju lokalne samouprave, izdvajaju deo sredstava, učestvuju u kreiranju i sprovode sve ono što je definisano Vladinim Akcionim planom zapošljavanja. Ne mogu baš svi da koriste ove podsticaje, država izdvaja upravo za one teže zapošljive i kojima je je šansa na tržištu rada nešto slabija“, precizirao je Martinović.

Poslodavci su, istakao je, samo NZS u prošloj godini ispostavili zahteve za oko 83.000 novih radnika, što je za 30 više u odnosu na 2020. godinu.

Predsednik opštine Aranđelovac, Bojan Radović, izjavio je za RTS da u toj opštini imaju oko 3.500 nezaposlenih.

„Struktura nezaposlenih se promenila, tako da danas do 30 godina imamo 400 nezaposlenih, a preko 50 godina i dalje 1.500 nezaposlenih, što nam predstavlja jedan od najvećih problema. Jedan veliki problem se pojavio – naši poslodavci među ti 3.500 nezaposlenih ne prepoznaju one radnike koji su im potrebni“, ukazao je Radović.

Potvrdio je i da je tačna informacija koja se pojavila da je jedna firma počela sa uvozom radnika i, kako misli, reč je o radnicima iz Nepala.

Takođe, navodi i da su razgovarali s privrednicima kako da to odlože i usklade sa potrebama radnika na evidenciji za zapošljavanje i da dođu do što manjeg uvoza radnika.

Biznis.rs