Najveće banke na Vol stritu uskoro će izvestiti o rekordnoj dobiti koju su ostvarile u 2021. godini.
To su ostvarile zahvaljujući visokim prinosima u području investicionog bankarstva i manjim od očekivanih gubicima na kreditima tokom pandemije.
Rezultate za četvrto tromesečje najpre će objaviti Sitigrup i Džej-Pi Morgan Čejs, 14. januara, zatim Goldman Saks 18. januara, a Morgan Stenli i Bank of Amerika 19. januara.
Za sve banke osim Sitija analitičari očekuju da će prijaviti najveću godišnju dobit ikad, a njen porast trebalo bi da se kreće od 20 do gotovo 50 odsto. Tako pokazuju procene analitičara Blumberga i podaci o istorijskim zaradama S&P Capital IQ. Džejson Goldberg, analitičar u Barklizu, ove nedelje je napisao u belešci klijentima: “Očekujemo da će deonice banaka i u 2022. nadmašiti povrate na tržištu”.
Rezultati američkih banaka lane su bili uglavnom obeleženi oslobađanjem rezervi koje su izdvojile za pokrivanje potencijalnih gubitaka. Iako se tokom pandemije očekivao rast loših kredita, Goldmanovi analitičari procenjuju da je sedam velikih američkih banaka aktiviralo 36 milijardi dolara od 50 milijardi koje su prvobitno izdvojile za moguće gubitke, prenosi Jutarnji list.
Pored toga, američke investicione banke prošle lane su u velikoj meri profitirale na visokim naknadama ostvarenim na poslovima spajanja i preuzimanja, koja su bila na najvišem nivou. Ostvarenu dobit banke su dosad uglavnom koristile za ulaganje u tehnologiju, isplatu bonusa i otkup sopstvenih dionica, prenosi B92.
Deonice američkih banaka porasle su 35 odsto u 2021, nadmašujući deoničke indekse, a naglo su se oporavile i u prvim danima 2022, navode analitičari Dojče banka. Pritom su deonice Goldman Saksa rasle oko 47 odsto, Džej-Pi Morgana 31 odsto, a Sitigrupa 5,5 odsto. Istovremeno, indeks Dau Džouns je povećan 17 odsto. Iako analitičari ocenjuju da će se 2021. godina teško ponoviti, potencijalno povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi podstiče optimizam da bi za banke i 2022. mogla biti dobra godina.
Ulagači se sada klade da će porast kamatnih stopa povećati prihode banaka od kredita koji se takođe oporavljaju, da njihove dobre poslovne rezultate neće diktirati samo oslobađanje rezervi. To bi moglo rezultovati i boljom valuacijom deonica banaka na tržištu, čak i ako im se ukupni prihod smanji tokom godine. Veća potražnja za kreditima u okruženju viših kamatnih stopa bankama bi ujedno trebalo da omogući da iskoriste ogromnu depozitnu bazu naraslu tokom pandemije.
