Jugoistoku Evrope sledi još jedan talas konsolidacije banaka 2022. godine, podstaknut brzom ekspanzijom balkanskih ekonomija i privlačnošću članstva u najvećem svetskom trgovinskom bloku, piše Bloomberg.
Širom Balkana objavljeno je više od 20 poslova od 2019. godine dok zajmodavci nastoje da povećaju tržišni udeo kako bi stekli prednost u troškovima i održali profitabilnost, posebno jer pandemija smanjuje marže.
Analitičar Bloomberg Intelligencea Tomasz Noetzel naveo je u nedavnom izveštaju da se spajanja i preuzimanja ubrzavaju u regionu jer se “banke iz EU-a koncentrišu na podršku pobednicima, osiguravanju razmera i izlasku iz sub-scale poslovanja.”
Sporazumi se poklapaju s odlukom EU u decembru da proširi pristupne pregovore sa Srbijom, najvećom od šest balkanskih zemalja koje teže pridruživanju bloku, oživljavajući proces koji je godinama pokazivao mali napredak. Iako su još uvek daleko od izvesnih, izgledi za članstvo jačaju ulaganja na Balkanu, a banke žele da budu među prvima.
OTP je u odgovoru e-poštom na pitanja Bloomberga rekao da “nastavlja pregovore o akviziciji u nekoliko zemalja” na Balkanu, uključujući neka tržišta na kojima je već prisutan. Mađarski zajmodavac privučen je pozitivnim ekonomskim izgledima regiona, nižom penetracijom i okruženjem s većim prinosom, navodi se.
Evropska centralna banka, vodeći regulator na kontinentu, dala je priznanje spajanjima u januaru, kada je objavila smernice koje pokazuju da neće kažnjavati “verodostojne integracione planove” jer bi više konsolidacije moglo pomoći u rešavanju dugotrajnih problema i omogućiti zajmodavcima da se takmiče bolje u odnosu na veće globalne kolege.
Privlačnost srpskog tržišta pojačana je činjenicom da je pre Covida rešio problem nenaplativih kredita, što je opet oslabilo kreditni kvalitet.
Za “fragmentirana tržišta s vrlo malim maržama, pandemija je značila značajan pad otpornosti, posebno za manje banke”, navodi Udruženje banaka Srbije u e-poruci Bloombergu.
Glavni izvršni direktor NLB-a Blaž Brodnjak očekuje da će se konsolidacija balkanskih banaka “znatno ubrzati”.
Njegova banka nastoji da uđe u Albaniju i ponovno stekne uporište u Hrvatskoj, što bi zahtevalo od slovenačke i hrvatske vlade da reše decenijama star spor oko obaveza Ljubljanske banke.
Za Srbiju se kaže da bi mogli ostati bez još osam banaka.
