Godinu za nama tržište nekretnina je obeležio jedan, nadasve neočekivan, trend. Dok su industrije poput ugostiteljske i turističke grcale u posledicama pandemije, ona je ekspanziji tržišta nekretnina išlapod ruku, te se ovaj sektor slobodno može nazvati pobednikom pandemije.
Prema zvaničnim podacima RGZ samo u novembru prometovano je skoro 600 miliona evra i to je u odnosu na 2019. čak 69 odsto više. Istog meseca je sklopljeno 13.700 kupoprodajnih ugovora što je za trećinu više nego pre dve godine, piše “Blic Biznis”.
Na pitanje šta tržište nekretnina treba da očekuje u 2022. poznavaoci kažu da će se ekspanzija nastaviti ali da bi se određeni trendovi čak mogli i pojačati.
Kako su stručnjaci redom istakli cene kvadrata stambenih objekata će nastaviti da rastu i sledeće godine.
“Svi statistički parametri pokazuju da će se nastaviti sa blagim rastom cena. U svakom slučaju povećanje cena zavisi od ponude i tražnje, od lokacije nekretnine, kao i od količine novca na tržištu. Placevi su jako skupi, nabavka materijala isto, cena radne snage takođe raste. Ljudi su masovno plasirali novac u nekretnine kao u sigurnu štednju”, nabraja razloge za “Blic Biznis”, procenitelj i stručnjak za tržište nekretnina, Milić Đoković.
Slično mišljenje ima i Jelena Davidović, sa portala nekretnine.rs, koja ističe da je tržište prvenstveno pogurala povećanja tražnja za stanovima u prestonici kao i u regionalnim centrima.
“Uzimajući u obzir da odnos ponude i potražnje najviše utiče na cenu kvadrata, očekujem da će tržište nekretnina zadržati stabilnost i u narednoj godini”, kaže ona za “Blic Biznis” i dodaje da je će se ekspanzija tržišta, pa samim tim cena kvadrata, nastaviti sve dok je ponuda manja od zahteva za kupovinom.
Ipak, sudbina cena na tržištu nekretnina može biti i drugačija.
“Ja, realno, mislim da će krajem sledeće godine doći do stabilizacije cena krajem 2022. godine, eventualno početkom 2023. možemo očekivati i prestanak rasta”, navodi Đoković.
Đoković je istakao i da treba obratiti pažnju i na same placeve, tj. lokacije na kojima se gradi.
“Potražnja za atraktivnim lokacijama je maksimalna. Pojavljivaće se na tržištu se više skupih placeva sa nerealnim cenama, te će se placevi plaćati mnogo više nego što je normalno bilo da je reč o gradu, selu ili prigradskom naselju. Što bi se reklo gde god ima 3 ara placa i više, ljudi hoće da grade, i grade. Prosto nema pravila”, dodaje on.
Novina koja je takođe došla sa pandemijom je i sve veće interesovanje domaće javnosti za kuće na selima, vikendice i brvnare.
“Specifičnost koja se izdvojila na tržištu jeste pojačana tražnja za kućama i vikendicama, koja ne jenjava i predviđanja su da će tražnja trajati i iduće godine. Na tržištu se takođe pojavio i trend izgradnje tipskih ograđenih naselja kao odgovor na specifične potrebe potražnje”, ističe Davidović.
Ona dodaje da se ta naselja grade sa ciljem da budućim kupcima obezbede privatnost, bezbednost i mir.
“Ovakva naselja se grade u prirodi, a opet dovoljno blizu urbanih zona. Karakterišu ih i dodatni sadržaji: sportski tereni, dečija igrališta, bazeni i ostali sadržaji vezani za boravak u prirodi kao što su trčanje, vožnja bicikla, jahanje konja”, zaključuje ona.
Takvom rastu i razvoju tržišta nepokretnosti je kumovalo nekoliko faktora. Prvenstveno neuravnoteženost ponude i potražnje. U prvoj polovini prošle godine součili smo se sa nesvakidašnjim rastom potražnje za stambenim objektima, dok je nasuprot tome ponuda ostala ista, tj. nedovoljna.
Iza tog naglog skoka potražnje za nekretninama stoje sa jedne strane vanserijski niske kamatne stope i jeftini krediti. Prema dostupnim podacima 2021. banke su odobrile gotovo trećinu više stambenih kredita nego 2020, a broj stambenih kredita se ove godine popeo iznad 140.000. Kamatne stope za kredite indeksirane u evrima kreću se već od 2,7 odsto, a prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečna kamata je oko 2,8 procenata.
Pored toga, a kako nam ukazuju i podaci RGZ, veći deo, u novembru ko 68 odsto stanova je kupljeno gotovinom. Veliki broj ljudi, kako je tržište kapitala i dalje ne razvijeno, u potrazi za načinima da oplodi svoje ušteđevine, kapital i sl. orijentisalo se ka nekretninama i počelo da ulaže u njih kao u bezbednu, a očigledno i isplativu, zonu za njihov novac.
Pored svega toga, zagušenja u svetskim lancima snabdevanja su neposredno uticala i na tržište nekretnina u Srbiji. Cena građevinskih materijala krenula je još početkom ove godine da raste za do 10 odsto, a već u martu se poskupljenje zaoštrilo.
Čelik je poskupeo više od 50 odsto, a zabeležene su i veće cene, do 40 odsto, termoizolacionih materijala, OSB ploča, fasadnih mrežica, crepa, četki za farbanje, maltene sva roba iz uvoza, najčešće iz Kine. Sve se to na kraju, s obzirom da je mali broj investitora koji su spremni da rade na svoju štetu, preslika i na samu cenu kvadrata.
