Inflacija kao ključni ekonomski događaj u svetu 2021.
Pojava inflacije bila je centralni ekonomski događaj u 2021. godini globalno. Decenijama nije bila tako visoka, i to širom sveta. Još od ranih osamdesetih i predsednika Ronalda Regana (Ronald Reagan), a to je bilo pre četiri decenije, SAD nisu imale brži rast cena.
Izdaci za ličnu potrošnju u američkoj ekonomiji porasli su u novembru 2021. za 5,7 odsto u odnosu na isti period pre godinu dana.
Evrozona zabeležila je u novembru najvišu inflaciju u poslednjih 30 godina – 4,9 procenata. Od uvođenja evra 1999. godine najviša zabeležena inflacija iznosila je pet odsto, u julu 1991. godine. Nema sumnje da će rekord inflacije u evrozoni biti oboren. Najjača ekonomija Evrope, Nemačka, očekuje na proleće inflaciju višu od šest odsto.
Inflacija u Rusiji premašila je osam odsto, a u Velikoj Britaniji je dostigla 4,7 procenata, što je najviše u poslednjih 10 godina. Guverneri centralnih banaka sve ređe pominju da je inflacija privremena i prolazna i najavljuju napuštanje labave monetarne politike. Niske kamatne stope, hiljade milijardi upumpanih u finansijski sistem, skok cena energenata, poskupljenje međunarodnog transporta, prekidi u lancima snabdevanja i porast potražnje glavni su uzroci porasta inflacije.
Politika ogromnih finansijskih stimulansa nastavljena je i u 2021. godini. Prema statistici država G20, stimulativna sredstva koja je emitovao Japan do maja 2021. godine premašila su 50 odsto BDP-a zemlje. U SAD je taj broj veći od 26, u Nemačkoj je oko 35 procenata BDP-a upumpano u ekonomiju, a u Italili više od 30 odsto.
Finansijski stimulansi su oko 10 puta veći nego oni iz vremena svetske finansijske krize 2008. i 2009. godine. U prvoj polovini 2021. godine vlade u svetu emitovale su oko 10.000 milijardi dolara za pomoć ekonomiji, a poslednju veliku stimulaciju odobrila je japanska vlada u novembru, 490 miliona dolara.
Brodski kontejnerski prevoz poskupeo je do jeseni 2021. godine 10 puta u odnosu na 2020. godinu. Prevoz velikog kontejnera iz Kine i SAD, koji je prošle godine koštao oko 1.800 dolara, u septembru je dostigao cenu od 18.000 dolara. Cene energenata u Evropi podivljale su tokom jeseni i zime. Cene električne energije porasle su ukupno tokom godine za 200 odsto, a cena gasa oko 800 odsto.
Protekla godina donela je globalni fenomen, nestašicu mikro čipova. Zbog kašnjenja u isporukama smanjen je obim proizvodnje automobila. Toyota je za 40 odsto redukovala proizvodnju od jeseni. To je doprinelo rastu cena polovnih automobila, posebno u SAD, gde su cene do oktobra porasle za oko 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Inflacija je došla kao logična posledica situacije u kojoj je novac jeftin i lako dostupan, snabdevanje otežano, a energija skupa. Nedavna pojava omikron varijante korona virusa unela je novu neizvesnost na svetska tržišta i smanjenje aktivnosti u svakodnevnom životu. Zajedno sa očekivanim pooštravanjem mera centralnih banaka, to bi moglo da uspori ekonomski oporavak.
Od centralnih banaka očekuje se da povećaju referentne kamate i da prekinu obimne programe otkupa obveznica. To bi trebalo da uspori inflaciju, a ukoliko bi se stablizovalo snabdevanje, kao i cene energenata, onda bi inflacija verovatno bila zaustavljena. To je scenario za 2022. godinu kojem se nadaju kreatori politike.
Biznis.rs
