U novom Zakonu o privrednim društvima koji je donet pre mesec dana, najvažnije izmene odnose se na postupak likvidacije firme, registraciju adrese, imovinu brisanog društva, naknade direktora. Od 1. juna 2022. godine, APR će primenjivati skraćeni postupak prinudne likvidacije.
Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu (na slici dole) kaže da su neke odredbe Zakona stupile na snagu u uobičajenom roku od osam dana od objavljivanja, ali je primena nekih normi odložena.
Likvidacija
Skraćeni postupak likvidacije prema novom propisu, primenjivaće se od početka juna sledeće godine. Ako, prema propisanom Zakonu postoje razlozi za pokretanje ovog postupka, firmama se neće ostavljati rok od 90 dana da otklone ove razloge i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje u relativno kratkom roku.
“Ukinuta je mogućnost da se članovi društva sporazumeju o podeli imovine firme preostale u postupku prinudne likvidacije, kao i mogućnost da zahtevaju da sud uredi prenos imovine. Preostalo je samo rešenje koje predviđa da članovi ili akcionari, po samom zakonu, stiču imovinu društva proporcionalno veličini svojih udela”, kaže Stefanović.
Ali, nisu sve situacije tokom likvidacije jasno određene.
“Na primer, nisu rešene situacije kada se u imovini firme nalaze nedeljiva prava (potraživanje da se isporuči nešto, založna prava i drugo). Zatim, u slučaju pokretanja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, ali nisu uređeno detaljno kako se prekida. U postupku prinudne likvidacije nisu mogući upisi promena u registar APR-a. Ako u firmi bude pokrenut stečajni postupak, postupak prinudne likvidacije se obustavlja”, kaže Stefanović.
“Za poslove sa firmom u kojima postoji lični interes lica koja su povezana sa tim društvom, sada su propisani dodatni zahtevi u pogledu obaveze obaveštavanja i traženja odobrenja za takve pravne poslove. Dakle, moraju biti mnogo detaljnije predstavljeni detalji takvog posla, a ako vrednost posla premašuje 10 odsto vrednosti ukupne imovine preduzeća prema poslednjem bilansu stanja, obavezna je procena vrednosti koja sa sada vrši po fer vrednosti (a ne po tržišnoj vrednosti, kao do sada), primenom međunarodnog računovodstvenog standarda”, kaže Stefanović.
I neispunjenje obaveze obaveštavanja, kako dodaje, sankcionisano je kao privredni prestup, uz meru zabrane vršenja funkcije direktora, člana NO, zastupnika ili prokuriste u trajanju od godinu dana.
Registracija
Značajne su promene koje se odnose na registrovanu adresu i sedište firme. Zatim, predviđeno je da privrednici imaju otvoreno e-sanduče za prijem pošte.
“Za preduzeća značajne su, pre svega, odredbe koje se odnose na registrovanu adresu. Svi privrednici (privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih firmi) dužni su da do 27. novembra 2022. registruju sve propisane podatke o adresi sedišta, osim ako već imaju registrovane sve ove podatke”, navodi Stefanović.
Propisano je da su potrebni podaci: grad, opština, naseljeno mesto, ulica ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, koji moraju biti registrovani ako postoje.
“Ako ne postoje podaci, na primer broj stana ili sprat, ne mogu ni biti registrovani. Podaci o adresi sedišta moraju biti u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar, u suprotnom predviđena je prekršajna odgovornost”, kaže Stefanović.
Elektronsko sanduče
Do 28. maja 2023. kompanije su dužne da se registruju na portalu eUprave, što podrazumeva i otvaranje “elektronskog sandučeta” za prijem pošte, navodi Stefanović.
“Ako do sada nisu registrovali adresu kod APR-a za prijem elektronske pošte (E-mail) dužni su da to učine do istog datuma. I ako se ne poštuje ta obaveza predviđena je prekršajna odgovornost. Ukoliko firma ne otvori sanduče za prijem elektronske pošte onda bi se neotvaranje moglo tumačiti kao izbegavanje uručenja”, kaže Stefanović.
Generalno treba očekivati dalji prelazak na elektronsku kumunikaciju i prestanak mogućnosti komunikacije papirnom dokumentacijom.
Naknade
Zakonom su propisane odredbe koje se odnose na naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora, dok su za javna akcionarska društva propisane posebne obaveze.
U društvima s ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima koja nisu javna ne postoji obaveza donošenja politike naknada, ali je propisana obaveza određivanja naknada za rad direktora i članova Nadzornog odbora o zaposlenima.
“Pitanja naknade, ova preduzeća moraju urediti nekim opštim aktom. Za njih ne postoji obaveza objavljivanja tih podataka, a mogu ih i proglasiti poslovnom tajnom. Nezavisno od toga, čak i ako su ti podaci proglašeni poslovnom tajnom, oni moraju biti dostupni članovima društva ili akcionarima, na njihov zahtev. Ako su proglašeni poslovnom tajnom, akcionar koji traži uvid u ove podatke dužan je da prethodno potpiše izjavu o poverljivosti”, kaže Stefanović.
Za ortačka i komanditna društva ovakve obaveze nisu propisane.
Za javna akcionarska društva (AD) propisane su posebne obaveze o naknadama koje treba da usklade do 27. novembra 2022. godine.
“Do tog roka dužna su da donesu politiku naknada kojom se uređuju naknade za rad direktora i članova Nadzornog odbora. Ovaj akt mora biti objavljen na internet stranici firme i dostupan svima. Nakon isteka ovog roka javna AD dužna su da ga primenjuju, kao i da jednom godišnje na godišnjoj sednici skupštine razmatraju izvešaj o naknadama. Propisane su kazne ako se ne ispune ove obaveze”, kaže Stefanović.
Nova ekonomija
