Prolazi još jedna izazovna godina i pitanje trinaeste plate sve se ređe postavlja. Naši poslodavci retko primenjuju tu poslovnu politiku da isplaćuju još jednu isplatu.
Međutim, deo državnog sektora ih isplaćuje – opštinska i gradska preduzeća, kao i javna republička preduzeća. Ipak, ne postoje precizni podaci o tačnom broju radnika.
Trinaesta plata, nekada podrazumevani bonus, odavno više ne postoji u zemljama bivše Jugoslavije, a nekada je bila karakteristična za države sa jakom socijalnom politikom.
Naš Zakon o radu nije definisao šta se smatra takozvanom trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima da isplati prihod od kapitala ukoliko se na to obavezao, pa se to smatra nagradom ili bonusom za dobar rad.
U godini koja je za nama većina preduzeća trudila se da preživi pandemiju krizu, pa je vrlo mali broj onih koji svojim radnicima isplaćuju 13. platu, piše Telegraf Biznis.
Prema saznanjima, tek nekoliko kompanija koje posluju u međunarnodnim lancima to će prirediti svojim radnicima.
Problem je i što često domaći poslodavci ne razumeju kako bi “objasnili” tu isplatu, odnosno, kako se poreski tretira.
Valentina Kaličanin iz kompanije Vizija računovodstvo potvrđuje za Telegraf da trinaesta plata nije pravno definisana.
“Važeći Zakon o radu ne prepoznaje i ne definiše trinaestu platu. Zakonom o radu je definisano da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pošto kraj godine obično predstavlja vreme kada poslodavci utvrđuju u kojem obimu su ostvareni poslovni rezultati za tu poslovnu godinu i kada istovremeno utvrđuju u kojem obimu su zaposleni ili grupe zaposlenih doprineli ostvarivanju tog rezultata, bonus se najčešće i isplaćuje posebno, iako u poreskom i knjigovodstvenom smislu predstavlja deo zarade za odgovarajući mesec, najčešće je to decembar”, objašnjava sagovornica.
U praksi se ovo “dodatno” primanje zaposlenih najčešće naziva “trinaesta plata”.
Isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi, nagrade i sl.), predstavljaju deo zarade zaposlenog koji se uključuje u zaradu koja se isplaćuje u istom mesecu.
“To znači i da se na primanje zaposlenog po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi, nagrade i sl.), obračunava porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (na teret zaposlenog i na teret poslodavca) tj. imaju isti poreski tretman kao i redovna zarada i evidentiraju se u knjigovodstvu na isti način kao i zarada”, navodi Kaličanin.
Prema rečima sagovornice Telegraf Biznisa, primanje zaposlenog u vidu bonusa ili nagrada moguće je iskazati samo kao deo odgovarajuće zarade zaposlenog za određeni obračunski period – mesec. S tim da primanje zaposlenog po osnovu bonusa i nagrada bi trebalo svakako da bude posebno iskazano na obračunu zarade.
Opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu treba da bude uređeno na osnovu kojih kriterijuma zaposleni ostvaruju pravo na isplatu bonusa i nagrada, potom kako se utvrđuje visina ovog dela zarade, ali i dinamika isplate.
Podsetimo, pre izmene Zakona o radu 2014. godine, 13. plata zaposlenih imala je karakter prihoda od kapitala i na nju se nije plaćao porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, jer se nije smatrala zaradom.
U mnogim evropskim državama postoje posebne pogodnosti za poslodavce koji svojim zaposlenima daju božićne bonuse i zbog toga oni i gledaju da radnike dodatno stimulišu na kraju godine. Obično se ti božićni dodaci isplaćuju početkom decembra. Koliko je to stimulativno, govore i poslednji podaci o tome, a to je da na primer, u Nemačkoj čak 55 odsto poslodavaca isplaćuje božićne bonuse, u Italiji 27 odsto, a kod nas svega jedan odsto.
Nekada je bilo potpuno drugačije, radnici su firmu gledali kao svoju.
“I tadašnji radnici bili su drugačiji, nije retko bilo da su dvanaestu i trinaestu platu izdvajali za akumulaciju, odnosno investicije. Za proširenje fabrike i slično”, kaže za Telegraf Biznis ekonomista Ljubodrag Savić.
Onda se, navodi, nešto promenilo. Došli su neki novi ljudi, gazde, vlasnici… i radnici više ne doživljavaju preduzeće kao nešto svoje već nešto u čemu moraju da provedu određeni period vremena.
“Ne znam nikog ko daje 13. platu u privatnom sektoru”, ističe Savić.
U državnom sektoru je situacija drugačija, ali ni svi činovnici ne dobijaju 13. platu.
Međutim, zaposleni u državnim preduzećima imaju i redovne isplate regresa, koji se kod nekih isplaćuje mesečno, a u nekim firmama odjednom.
