Gde se nalaze bankomati za kriptovalute u Srbiji? Na severu KiM se doslovno štancuju pare

Cena i popularnost kriptovaluta naglo raste – tako i broj bankomata za kriptovalute.

Sada postoji skoro 29.000 takvih mašina širom sveta. Ali vrlo malo njih je na Zapadnom Balkanu. Prema jednom izvoru, ima ih tek nekoliko u Srbiji – jedan u Nišu, po dva u Beogradu i Novom Sadu, ali i četiri u Prištini, odnosno na KiM za koje se tvrdi da je prava meka za rudarenje kriptovaluta.

Šest ih ima i u Bosni i Hercegovini (3 Banja Luka, 3 Prijedor). Zvanično, nema ih u Severnoj Makedoniji, Albaniji ili Crnoj Gori, piše Blic.

Kriptovalute, iako velikim delom neregulisane, polako ali sigurno uživaju sve veću pažnju i zastupljenom na tržištima Zapadnog Balkana. Iako se u Srbiji još čeka licenciranje prvih menjačnica za kriptovalute, u Crnoj Gori se njima uveliko razmenjuju dobra i usluge.

Interesovanje za kriptovalute u regionu rodilo se pre par godina, to jest u decembru 2017. kada smo prvi put svedočili rastu vrednosti bitkoina do nivoa od 20.000 dolara. Nije prošlo mnogo vremena, i interesovanje za kriptovalutama u komšiluku je naglo poraslo.

Taj nagli skok interesovanja je doveo do jedne, pre svega, bizarne situacije. Naime, početkom 2018. godine, digitalni satovi u Evropi su počeli da kasne, da bi se istragom ustanovilo da napon, koji je i doveo do kašnjenja, na evropskoj strujnoj mreži podiže mahnito rudarenje kriptovaluta na severu Kosovske Mitrovice.

Početkom 2018, dakle, digitalni časovnici priključeni na električnu mrežu u Evropi počeli su da “gutaju” minute zbog neočekivanih i dotad neviđenih fluktuacija i poremećaja u naponu. Najpre su “izgubljena” tri minuta u januaru, a zatim još tri u februaru.

Zvaničnici su uskoro ustanovili da ovi “strujni udari” potiču sa severa Kosova i Metohije, iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice, ali i iz podruma okolnih sela, te da se na toj teritoriji masovno proizvode kriptovalute.

Kako je te godine pisao “Bafler”, sa masovnim rudarenjem bitkoina su najpre počeli Srbi iz Severne Mitrovice, a operacije su uskoro narasle do neslućenih nivoa, pogonjene besplatnom električnom energijom. Vrlo brzo su im se pridružili i Albanci, koij su ubrzo počeli da prebacuju “majnere”, to jest računare u srpski deo Kosovske Mitrovice.

“Baffler” se u tom tekstu pozivao na reči Vetona Brahimija, preduzetnika koji je otvorio jedan od prvih bitkoin bankomata u južnoj pokrajini, u Prištini, koji tvrdi da su danas skoro dve trećine štamparija besplatnog novca u srpskom delu Mitrovice u vlasništvu Albanaca.

Prema analizi Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI), tri luksuzna stana u Budvi prodati za 420 bitkoina (3,2 miliona dolara), dok “lokalno investiciono udruženje promoviše upotrebu digitalnih valuta u hotelima i odmarališta u ovoj popularnoj turističkoj destinaciji”.

“Moguće je čak i iznajmiti jahtu u Crnoj Gori plaćajući kriptovalutama. Kompanija koja prima više od 10.000 evra u gotovini, mora da prijavi valutu u izveštaju o transakciji. Ali ista pravila ne vrede za kriptovalutu. Posao korišćenih automobila koji prima 20.000 evra u bitkoinu od kupca ne mora podneti dokumentaciju izveštaja o transakcijama; taj prihod može ići neoporezovano ako nije prijavljeno na porez vlasnika preduzeća”, navodi se u izveštaju GI.

Ocenjuje se da je uvođenje kriptovaluta na Zapadni Balkan relativno spor proces u poređenju sa drugim delovima Evrope. Toplotna mapa koju proizvodi Koinmap, veb-mesto na kom se prikazuju mesta širom sveta koja prihvataju kriptovalute plaćanja, pokazuje da je malo kriptovaluta mjenjačnicama ili bankomata na Zapadnom Balkanu, osim u velikim gradovima i uz crnogorsko primorje, prenosi Investitor.me.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče u parlamentu, odgovarajući na pitanja poslanika, da su u ovom trenutku u obradi tri licence za kripto menjačnice i da su četiri izdavalaca tokena platila zahtev za izdavanje licenci.

“Očekujem u narednih par nedelja da ćemo imati prve licence koje će biti izdate, to je za nas veoma važno””, rekao je Mali i podsetio da je Srbija bila jedna od prvih zemalja koja je zakonski regulisala tu oblast.