Auto industrija sve dublje tone. Kompanije sve češće prekidaju proizvodnju, vlasnici pojedine fabrike i zatvaraju, i dalje vlada nestašica čipova… Ukupan ovogodišnji gubitak industrije se procenjuje na 210 milijardi dolara.
Prema procenama AliksPartnersa, na globanom nivou do kraja godine biće proizvedeno 7,7 miliona vozila manje, što je skoro duplo više od procena u maju kada su rekli da će svetu ove godine faliti oko 3,9 miliona četvorotočkaša. Na kineskom, inače najvećem svetskom tržištu automobila, u trećem kvartalu 2021. zabeležen je pad prodaje od čak 26 procenata.
Ovih dana stižu i nove loše vesti. Nakon što su kompanije poput Dženeral Motorsa i Tojote masovno počele da prijavljuju kako pate od nestašice poluprovodnika, oglasio se i Folksvagen.
Kako javlja nemački Manager Magazine, u Volkswagenu ne vide realan scenario u kom će se naredne godine stvari popraviti na ovom planu. Šta više, očekuju da 2022. proizvedu oko osam miliona automobila, što će biti milion manje nego ove godine.
Neimenovani izvori navode da će čak i u najboljem slučaju obim proizvodnje biti manji nego 2021. Slično je i sa Audijem, čije je pres odeljenje dalo zvanično saopštenje.
“Ne očekujemo da će se situacija sa nabavkom mikročipova stabilizovati sledeće godine”, kažu nadležni u Audiju.
Isto je i kod Škode koja je u potpunosti zaustavila proizvodnju u češkoj fabrici pokraj Mlade Boleslav. Radnici će biti na odmoru od 23. decembra do 10. januara.
A koliko su čipovi i poluprovodnici ključni u ovoj inudstriji najbolje govori podataka da je za jedan savremeni automobil potrebno i do nekoliko hiljada provodnika, te ukoliko ih nema kompanije moraju i da drastično smanjuju obim proizvodnje.
U predpandemijslkoj 2019. godini, na svetskom tržištu je prodato oko 80 miliona novih vozila. U 2020, prodaja je pala za više od 14 odsto. Prema prognozama nemačkog CAR-a, u 2021. može se očekivati lagani rast prodaje na 70,5 miliona, a u 2022. čak i mali skok, na 75,2 miliona.
U novembru 2021. registracije novih automobila u Evropskoj uniji pale su peti uzastopni mesec ove godine (-20,5 odsto), na ukupno 713.346 prodanih jedinica. U smislu volumena, ovaj rezultat označio je najniži ukupan broj zabeležen od 1993.
Dvocifren pad zabeležen je na mnogim tržištima EU, uključujući tri od četiri glavna: Nemačku (-31,7 odsto), Italiju (-24,6 odsto) i Španiju (-12,3 odsto). Francuska je zabeležila skromniji pad od -3,20 odsto prošli mesec. Bugarska, Irska i Slovenija bila su jedina tržišta EU koja su zabežila rast, prenosi Banakr.me.
Koliko je problem drastičan, svedoči i podatak Udruženja proizvođača i trgovaca motornim vozilima iz Velike Britanije, koji pokazuje da je proizvodnja pala na nivo iz 1956. godine.
U julu ove godine oni su uspeli da proizvedu samo nešto više od 53.000 vozila, što je manje za 37 odsto i od pandemijske 2020. godine.
“Pored nestašica, gašenja fabrika i manjak radne snage su doprineli ovako lošim rezultatima”, stoji u saopštenju Udruženja.
Sveobuhvatni oporavak verovatno će se dogoditi tek u 2023. godini, ocenjuje stručnjak za auto industriju Ferdinand Dudenhefer iz nemačkog Centra za automobilska istraživanja (CAR) u jednoj aktuelnoj studiji.
Tek za dve godine se, kaže, može očekivati da će se snabdevanje tržišta stabilizovati.
