MMF: U toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti u Srbiji

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je danas odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI), ocenivši da je u Srbiji u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti.
S obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate, odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora MMF-a, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Odbor je ocenio da je u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti, koji je podržan obimnom i pravovremenom reakcijom nosilaca politike i snažnim pretkriznim rastom.

Po tom osnovu, bruto domaći proizvod Srbije je već u prvom tromesečju 2021. nadmašio pretkrizni nivo. MMF sada projektuje još i veći rast od prethodno predviđenog rasta u 2021. godini i nepromenjen rast u 2022. godini od 4,5 posto.

U izveštaju Fonda se naglašava značaj koji održavanje stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru, i tokom pandemije, ima za očuvanje ukupnog potrošačkog i investicionog poverenja. Ocenjeno je i da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan, da je finansijski sistem Srbije zdrav, o čemu svedoče svi pokazatelji, dok će važna podrška srednjoročnom rastu biti razvoj tržišta kapitala i nastavak dinarizacije.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković kaže da je odluka o uspešnom završetku prvog razmatranja ekonomskog programa očekivana, i ističe da smo uradili mnogo i tokom 2021. godine, koja će, takođe, ostati zapamćena kao pandemijska.

Kumulativno posmatrano, Srbija će ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi u pogledu privrednog rasta.

Za vraćanje na pretkrizni nivo bila su potrebna tri tromesečja, dok je nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.

Broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je povećan i u oktobru je bio za 6,4 posto iznad pretkriznog nivoa, čime je postignut najviši nivo formalne zaposlenosti u privatnom sektoru.

Uslovi finansiranja i privrede i građana i države su u odnosu na početak pandemije još povoljniji.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na ispod 3,5%, dok se putem kreditne aktivnosti nastavlja puna podršku privrednom rastu.

Devizni kurs dinara prema evru je stabilan, promene su na drugoj decimali.

Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće u odnosu na pretkrizni nivo. Pri nivou od 16,5 milijardi evra na kraju novembra, za oko 3,0 milijarde evra više su nego na kraju 2020, uprkos pandemiji.

Odbor izvršnih direktora MMF-a očekuje da će se s postepenom normalizacijom tražnje i ponude inflacija vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u drugoj polovini 2022, kada će iščeznuti efekti suše iz ove godine i stabilizovati se cene energenata.

Ocenjuje se i da je NBS započela adekvatno i oprezno pooštravanje monetarnih uslova putem upravljanja likvidnošću, ne menjajući nivo referentne kamatne stope.

U izveštaju se navodi i da su faktori aktuelnog kretanja inflacije privremeni i da su njihovi indirektni efekti ograničeni, pri čemu NBS treba da bude spremna da reaguje ako bude potrebe kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena. Dodaje se da je bazna inflacija očuvana unutar ciljanih granica, i da su inflaciona očekivanja u srednjem roku i dalje usidrena.

Za NBS su, kaže guverner Tabaković, prioriteti poznati – obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.

„U suočavanju sa izazovima iz međunarodnog okruženja, NBS nastavlja pažljivo da odmerava donošenje svake odluke, a fleksibilnost našeg monetarnog okvira, koju smo sami kreirali, omogućava nam da reagujemo u najkraćem roku ako bi uslovi to zahtevali”, ocenjuje ona.

MMF je u izveštaju takođe ocenio da je budžet za 2022. dobro odmeren i da predviđa: dalje smanjenje fiskalnog deficita na 3,0 posto BDP-a, umeren rast zarada u javnom sektoru i penzija i zadržavanje kapitalnih investicija na visokom nivou.

Fond smatra i da su rizici za naredni period generalno uravnoteženi: s jedne strane, trebalo bi da se nastavi snažan oporavak ekonomske aktivnosti zahvaljujući privatnoj potrošnji i javnim investicijama, a, s druge strane, tu je povećana neizvesnost koja proističe od slabijeg oporavka od očekivanog glavnih evropskih trgovinskih partnera, poremećaja u lancima snabdevanja i rasta svetskih cena energenata.

„Srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF procenjuje za Srbiju dosta je dobar i realan. Okvirom je u srednjem roku projektovan rast u rasponu od 4,0 do 4,5 posto, kao i održive javne finansije, uz popravljanje svih fiskalnih parametara. Projektovano je i očuvanje eksterne pozicije zemlje, koja je u održivim okvirima, što je važno za odbranu od eksternih šokova, kontinuitet visokih kapitalnih investicija, kao i stranih direktnih investicija, kao odraz poverenja u makroekonomsku stabilnost i dobre izglede srpske ekonomije”, kaže guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

To znači da je jedna od najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija još jednom prepoznala kontinuitet vođenja odgovorne ekonomske politike u koordinaciji Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, kao i da očekuje nastavak dobrih politika, zaključila je Tabaković.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali je rekao da je nefinansijski sporazum sa MMF-om veoma važan, jer su potvrdili da je ekonomska politika koja se vodi uspešna i da smo na pravom putu da još brže napredujemo.

„Mi smo prezadovoljni saradnjom koju imamo sa MMF-om, a koja je pre svega savetodavnog karaktera. O tome najbolje govore podaci, jer ukoliko pogledamo kumulativnu stopu rasta BDP-a, ove i prošle godine, ostvarićemo zasigurno najbolji rezultat u Evropi, odmah posle Irske. Na kraju ove godine imaćemo rast od 7,3 ili 7,4 odsto, a sledeće od 4,5 do 5 procenata. Do ovoga ne bi došlo da na vreme nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju, zahvaljujući čemu smo spremno dočekali najveću ekonomsku krizu ikada, izazvanu pandemijom virusa korona. Samo za pomoć privredi i građanima prošle i ove godine izdvojili smo osam milijardi evra, čime smo očuvali nivo privredne aktivnosti i radna mesta“, rekao je on.

On je rekao da je sačuvana stabilnost javnih finansija i naglasio da će udeo javnog duga na kraju godine iznositi 58,2 odsto, što je daleko od 60 odsto BDP-a koliko propisuje Mastriht.

Napomenuo je da će i u narednom periodu fokus biti na nastavku sprovođenja strukturnih reformi, koje su potrebne za ostvarivanje još većeg rasta.

„Od posebne važnosti su strukturne i institucionalne reforme, kako bi se osigurao jači i intenzivniji rast u srednjem roku. Pre svega, istakao bih dal?u modernizaciju Poreske uprave, kao i reformu javnih preduzeća. Kada je u pitanju njihovo restruktuiranje, cilj je unapređenje efikasnosti i ograničavanje fiskalnih troškova i rizika. Podsetio bih da napreduju reforme koje se tiču Poreske uprave, kao i da je u toku tranzicioni period za prelazak na novi model e-fiskalizacije, a koji će trajati do 30. aprila 2022. godine. To je od neprocenjivog značaja za borbu protiv sive ekonomije, jer Poreska uprava sada u realnom vremenu može da prati izdavanje fiskalnih računa, odnosno da li je dobro obračunat PDV“, naveo je Mali.

Ministar finansija je podsetio i da se od 1. maja sledeće godine uvodi i novi sistem e-faktura, koji se pre svega odnosi na ubrzavanje povrata PDV-a.

„Mi idemo u korak sa vremenom i pokušavamo da stvorimo efikasnije i konkurentnije privredno okruženje. To konkretno znači da će ukoliko se ulazna i izlazna faktura upare, povrat PDV-a može biti realizovan u jednom danu. Time ćemo dodatno ojačati poslovni ambijent i doprineti borbi protiv sive ekonomije“, rekao je Mali.

Pored sprovođenja mera za suzbijanje sive ekonomije, Mali je kao jedan od prioriteta naveo i ostvarivanje sveobuhvatnog plana za zeleni rast, koji dodatno podržava ekonomski oporavak i obezbeđuje održiviji razvoj.

On je istakao da se budžetom za sledeću godinu nastavlja ulaganje države u povećanje potrošnje, kao i u kapitalne projekte.

„Povećanjem plata i penzija, osiguravamo potrošnju, a samo za kapitalne investicije budžetom za 2022. godinu planirali smo 486 milijardi dinara, što znači da nastavljamo velike projekte – gradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, izgradnju bolnica, škola, fabrika za prečišćavanje vode, vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Sve to će dodatno pogurati rast našeg BDP-a, odnosno učiniti našu zemlju još atraktivnijom i sigurnijom za poslovanje, kao i za još više investicija“, rekao je Mali.

Ministar je zaključio da Srbija čini sve kako bi što brže napredovala i kako bi svojim građanima postala lepše i kvalitetnije mesto za život.