Nakon 31. decembra 2021. godine prestaje objavljivanje svih LIBOR stopa za evro, švajcarski franak, najveći broj LIBOR stopa za funtu i japanski jen, kao i određenih LIBOR stopa za američki dolar.
To ne bi trebalo da ima značajnijeg uticaja na bankarsko tržište u Srbiji, kazali su za B92.net iz Narodne banke Srbije (NBS).
“Za kredite odobrene po varijabilnoj kamatnoj stopi u evro znaku, banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju detaljnu strukturu učešća kredita koji su vezani za EURIBOR, dok se za ostale valute (USD, JPY, CHF, GBP, RUB, CHY) ne dostavljaju podaci o tome šta je konkretan tip ugovorene zaštite od rizika. Prema podacima za oktobar 2021, učešće kredita indeksiranih u evrima i kredita u evrima odobrenih privredi i stanovništvu po varijabilnoj kamatnoj stopi, a vezanih za EURIBOR, u ukupnim kreditima u deviznom znaku odobrenih po varijabilnoj kamatnoj stopi iznosi 99,8 odsto, a kredita indeksiranih u američkim dolarima, japanskim jenima, švajcarskim francima i britanskoj funti, koje mogu biti vezane za LIBOR iznosi oko 0,2 odsto, pa se zbog zanemarljivog učešća kredita vezanih za LIBOR ne očekuju negativni efekti na finansijski sektor niti na klijente”, ističu iz Narodne banke.
“S obzirom na to da međunarodni regulatori nadležni za tranziciju s kamatnih stopa LIBOR na alternativne kamatne stope već duži vremenski period rade na glatkoj (smooth) tranziciji na nove reperne kamatne stope, upravljajući pažljivo ovim procesom i kontinuirano pružajući smernice svim zainteresovanim stranama, ne treba očekivati značajnije posledice na međunarodnom finansijskom tržištu”, kažu iz NBS.
Kako kažu, proces napuštanja kamatnih stopa LIBOR ima jasno definisane rokove, o kojima je na vreme razgovarano s tržišnim učesnicima. Prema objavi britanskog nadzornog organa za finansijska tržišta (Financial Conduct Authority – FCA) i objavi ICE administracije za benčmarke (IBA), nakon 31. decembra 2021. godine prestaće se sa objavljivanjem svih stopa LIBOR za evro, švajcarski franak, najveći broj stopa LIBOR za funtu i japanski jen, kao i određenih stopa LIBOR za američki dolar.
Ipak, bez obzira na oprezno upravljanje ovim procesom, izazovi su prisutni zbog toga što je veliki broj finansijskih ugovora na globalnom nivou vezan za kamatne stope LIBOR vodećih valuta. Međutim, očekivanjima tržišta se oprezno upravljalo godinama unazad, isticanjem čestih preporuka da bi kamatne stope LIBOR trebalo zameniti reformisanim kamatnim stopama, čiji se obračun bazira na stvarno realizovanim transakcijama.
Razvijanje alternativnih, bezrizičnih kamatnih stopa (u nastavku: RFRs) realizovano je na najvažnijim valutnim područjima u prethodnom periodu (poput kamatnih stopa SONIA i SOFR u Velikoj Britaniji i SAD), a očekuje se njihova sve veća upotreba.
Dodatni izazov u procesu tranzicije predstavljaju razlike između metodologija obračuna stopa LIBOR i RFRs, zbog čega u određenim slučajevima nije moguće jednostavno zameniti LIBOR sa alternativnom kamatnom stopom. Međutim, u prethodnom periodu uspostavljena je saradnja između nadležnih regulatora i brojnih radnih grupa koju čine učesnici na tržištu, koja kontinuirano produkuje najnovije informacije i niz preporuka kako bi se omogućio nesmetan proces zamene kamatnih stopa LIBOR.
Što se tiče valutnog područja u evrima, koje je od posebnog značaja za Srbiju, administrator EURIBOR-a, European Money Markets Institute (EMMI), angažovao se u prethodnom periodu na jačanju transparentnosti i unapređenju ovih stopa. EMMI je u prethodnim godinama u saradnji s tržišnim učesnicima razvijao novu metodologiju obračuna kamatnih stopa EURIBOR, koja bi bila u skladu s repernom evropskom regulativom – EU Benchmark Regulation (BMR), kako bi obezbedila kontinuitet u objavljivanju ovih kamatnih stopa i nakon 2021. godine. Tako je razvijena nova, reformisana hibridna metodologija za EURIBOR saglasna s regulativom BMR, što omogućava da se ove stope slobodno koriste u novim ugovorima i instrumentima. Razlika između stopa LIBOR i zamenskih stopa RFRs jeste u tome što je obračun stopa LIBOR bio baziran isključivo na kotacijama na međubankarskom segmentu tržišta, dok je obračun RFRs znatno obuhvatniji, jer je baziran na većem obimu transakcija.
Upravo je i cilj reforme repernih kamatnih stopa bio da se nove stope obračunavaju na bazi realno ostvarenih transakcija (uz njihov veći obim), čime bi nove kamatne stope bile manje sklone potencijalnim manipulacijama tržišnih učesnika. Možda i ključnu razliku predstavlja to što se RFRs objavljuju kao prekonoćne kamatne stope, dok su stope LIBOR dostupne za različite ročnosti. Zbog toga je od velikog značaja bio proces razvijanja ročnih kamatnih stopa baziranih na RFRs, kako bi tranzicija sa stopa LIBOR bila uspešna, navode iz centralne banke Srbije.
B92
