Zašto digitalni juan toliko plaši Zapad?
Kina je ranije ove godine preduzela snažne napore ne bi li suzbila kriptovalute. To se posebno odnosi na rudarenje kriptovaluta, ali i transakcije, posebno kad se radi o bitcoinu.
Razlozi za to su mnogostruki, ali najvažniji je to što kineska vlada želi snažno pogura projekat digitalnog juana. A čini se da upravo taj projekt izaziva strahove na Zapadu, o čemu govorii Džeremi Fleming, šef britanske britanske nadzorne agencije (GCHQ).
Fleming je rekao da digitalne valute nude “veliku priliku” za demokratizaciju platnih sistema, ali razvoj ove nove tehnologije takođe predstavlja pretnju,prenosi tportal.
“Ako se radi pogrešno, neprijateljskim nacijama daje mogućnost da nadziru transakcije”, rekao je. “Ona im daje moć… da mogu kontrolisati što se radi u tim digitalnim valutama.”
Velika Britanija sprema kibernetičku strategiju, a taj dokument će poslužiti kao nacrt za suzbijanje digitalnih pretnji kako se rat sve više širi u sajber prostor. Fleming poručuje da je Kina trenutno “najveći strateški problem” s kojim se Britanija suočava, šireći špijunažu i tražeći kontrolu nad svojom digitalnom infrastrukturom.
“Kina je preuzela inicijativu. Puno investiraju, i otvoreno i tajno. To je zato što nova pravila počinju stvarno uticati na njihov rad u tehnološkom i digitalnom kontekstu”, objasnio je Fleming.
A zašto digitalna verzija kineske valute toliko plaši Zapad?
Digitalni juan zapravo je državna digitalna valuta (CBDC), vezana odnosom 1:1 s klasičnom kineskom valutom. Svaka fizička novčanica koju je kreirala centralna banka ima jedinstveni identifikator, te svaki izdati digitalni juan token ima isti. Za razliku od kriptovaluta, CBDC-ovi se obično ne temelje na decentraliziranom blockchainu, jer centralne banke time nastoje zadržati jasnu vlast nad monetarnom politikom.
Pokrenut u oktobru 2020. godine, Narodna banka Kine emitovala je milione digitalnih juana građanima u sklopu nastojanja testiranja tehnologije. Proces još uvek traje. Kineski građani već mogu potrošiti digitalni juan u sve većem broju prodavnica širom zemlje. Zapravo, prema podacima s početka novembra, digitalni je juan do sada korišćen u preko 100 miliona transakcija, dostigavši ukupnu vrednost od 9,7 milijardi dolara.
Pravi test digitalnog juana biće Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. Uvođenje će takođe uključivati strane posetioce. Jao Kian, bivši direktor instituta za digitalne valute u Narodnoj banci Kine, rekao je u maju da namera nije posmatrati sve transakcije u stvarnom vremenu.
Ali kineska vlada postavila je milione kamera za prepoznavanje lica širom zemlje kako bi pratila svoje građane, pa čak i kažnjavala manja kaznena dela poput nezakonitog prelaženja puta. Digitalni juan mogao bi se glatko uklopiti u tu nadzornu infrastrukturu, i to je ono što izaziva strahove. U svakom slučaju, Kina je od svih vodećih ekonomija u razvoju digitalne valute najdalje otišla. I to je jedan od razloga povećane zabrinutosti koja dolazi sa Zapada.
Bonitet.com
