Novo poglavlje u EPS-u: Dolaskom Norvežana može se očekivati rad na obnovljivim izvorima eneregije

“Do sada Nadzorni odbor EPS-a nije nikad funkcionisao na ovakav način. Može se reći da je malo neobično da imamo i tri stranca, mada i ovih preostalih četvoro ne može se reći da su stasali u EPS ili uz razvoj elektroprivrede Srbije nego su i to međunarodni stručnjaci, samo što su srpskog porekla. Biografije norveških eksperata su zaista impresivne. Promenom organizacione strukture EPS-a i prelaskom na akcionarsko društvo, ministarka Dubravka Đedović je dobila pravo da bira članove Nadzornog odbora ali je i preuzela na sebe veliku odgovornost jer će ona praktično biti jedina odgovorna za eventualno loše poslovanje EPS-a, ako se tako nešto desi”, rekao je Banjac.

Profesor je naveo da prvi put u Nadzornom odboru nisu profesori sa ETF-a i Mašinskog fakulteta, institucija i instituta koji se bave elektroenergetikom.

“Mislim da bi bilo bolje da je bio neki miks u svemu tome, pa da čujemo i ovu srpsku stranu koja je razvijala taj elektroenergetski sektor do sada”, rekao je Banjac.

Prema njegovim rečima, interesantno je da je u Nadzornom odboru troje ekonomista, samo jedan izvorni elektroenergetski inženjer, i takođe norveški ekspert koji dolazi iz sektora nafte.

Banjac kaže da norveške stručnjake vezuje rad u njihovoj elektroprivredi, ali i navodi da norveški elektroenergetski sektor zaista nema sličnosti sa srpskim elektroenergetskim sektorom.

“Kod njih je hidro potencijal veoma razvijen, skoro 99 odsto energije crpu i koriste iz elektroenergetskog sektora zato što imaju brze planinske reke koje ih snabdevaju električnom energijom. Međutim, važno je reći da Norveška nije bila toliko razvijena i energetski bogata zemlja pre nego što su 60-tih godina pronašli naftu i gas u Barencovom moru i od tada Norveška ima ekspanziju svoje energetike. Negde oko 26 ili 27 odsto snabdeva Evropu gasom i sada su se oni povećali u doba ove energetske krize, i svoje energetsko iskustvo i energetsko bogatstvo zasniva na tom prirodnom gasu koji je otkriven relativno skoro u Norveškoj”, rekao je Banjac.

Profesor je naveo da su Norvežani to vrlo mudro iskoristili i da bi taj primer trebalo da sledimo.

“To bogatstvo koje su ostvarili, a ono se meri u hiljadama milijardi dolara, mislim da je 1.400 milijardi dolara njihov tzv. naftni fond mada ga oni zovu penzioni fond, i on je iskorišćen na taj način da se Vlada čak ograničila na korišćenje tog fonda i ostavila za neke buduće generacije da koriste ta veoma velika sredstva. Podigli su standard veoma visoko u Norveškoj, a sredstva samo skromno koriste za svoje dalje potrebe”, kaže Banjac.

“Imenovanje članova Nadzornog odbora nije samo ‘reforma na papiru'” 

Za članove Nadzornog odbora akcionarskog društva EPS-a imenovani su bivši državni sekretar norveškog premijera Oluf Ulset, rukovodilac beogradske kancelarije Euroneta Vladan Živanović, magistar ekonomije sa iskustvom rada na visokim pozicijama u više ministarstava Norveške Per Sanderud, nekadašnji vodeći specijalista u Svetskoj banci u Vašingtonu Dejan Ostojić, stručnjak za energetiku sa iskustvom rada na visokim pozicijama norveške energetske kompanije Statkraft Hilde Baken, rukovodeći na više pozicija u domaćim i stranim bankama Igor Petković i predstavnik Sindikata radnika EPS-a Miodrag Ranković.

Nakon predstavljanja članova tog tela, ministarka Đedović je naglasila da A.D. EPS ulazi u novu eru koja omogućava da bude snažna moderna i uspešna kompanija koja će biti lider i primer za čitav region.

Dodala je da ovo imenovanje nije samo “reforma na papiru” već da je cilj Vlade Srbije da sprovede reforme koje će se videti u većoj odgovornosti, depolitizaciji i u rezultatima koji su najveće merilo uspeha.

Ocenila je da je jasno da se stvari u EPS-u ozbiljno menjaju i da će imenovanje novih članova biti primer profesionalizacije menadžmenta u energetskom sektoru, ne samo u Srbiji već i u regionu.

Naglasila je da EPS mora da bude kompanija koja je sposobna da bude nosilac velikog investicionog ciklusa u energetici, jer ona treba da gradi nove proizvodne kapacitete i da se kroz tu kompaniju ulože desetine miliona evra investicija u narednom periodu.

“Vlada Srbije je više puta ponovila da država ostaje vlasnik EPS-a i ona je ta koja definiše šta želi od EPS-a ali i od novog nadzornog odbora koji preuzima jednim delom sprovođenje naše energetske strategije”, rekla je Đedovićeva.

Ministarka je navela da su promenom forme EPS-a u AD Vlada Srbije i ministarstvo želeli da stvore preduslove da ta energetska kompanija posluje konkurentno na tržištu i prevaziđe poteškoće u funkcionisanju.

Naglasila je da odluke o nadoknadama još uvek nisu donete i naglasila da novac nije jedini motiv zbog kojih su novoimenovani članovi pristali da prihvate pozicije u Nadzornom odboru jer je to, kako je rekla, veliki profesionalni izazov.

“Dobićemo velike količine energije iz obnovljivih izvora”

Upitan šta bi novi sastav Nadzornog odbora EPS-a moga da donese i koji potezi od njih mogu da se očekuju, Banjac je rekao da se s obzirom na strukturu tog tela, može očekivati da će se mnogo raditi na obnovljivim izvorima eneregije.

Naveo je da je pre neki dan Vlada Srbije usvojila uredbu po kojoj će u naredne tri godine na aukcije biti dato novih 1 gigavat proizvođačima električne energije iz vetroparkova i 300 megavata iz obnovljivih izvora energije.

“Trenutno imamo elektroenergetski kapacitet 7.700 megavata, znači velike količine nove obnovljive energije ćemo dobiti, doduše to će ići iz privatnog sektora, a ne iz EPS-a. Čini mi se da je ipak bilo bolje da se EPS bavi proizvodjom električne energije iz obnovljivih izvora. Sledeći to čime se bave i čime su se bavili u Norveškoj, verovatno ćemo i mi imati dalji razvoj hidro elektroenergetskog sektora, dakle izradnju novih hidroelektrana jer postoje još uvek neiskorišećeni kapaciteti u Srbiji već dugo vremena i naravno izgradnja te sada već čuvene reverezibile hidroelektrane Bistrica, koja će omogućiti priključenje i balansiranje mreže svih ovih novih obnovljivih izvora energije”, rekao je Banjac.

Ono što bi, navodi, možda bio bolji redosled poteza jeste da je resorno ministarstvo usvojilo novu strategiju razvoja energetike Srbije do 2050. jer bismo, dodaje, tad imali jasniji plan šta to u stvari ministarstvo hoće da uradi i sa elektroenergetskim sektorom i sa ostalim sektorima.

Podsetio je na još jednu obaveu sa kojom kasnimo, a to je integrisani nacionalni energetsko-klimatski plan do 2030. što je inače, dodaje, obaveza prema Energetskoj zajednici.

“U tim dokumentima bismo jasno definisali šta su nam buduće namere vezane za obnovljivije izvore, za energetsku efikasnost i za kompletan razvoj elektro ali i drugih energetskih sektora”, kaže Banjac.

“Loši menadžeri su upravljali EPS-om”

Na pitanje u kakvo je stanju EPS, s obzirom na izveštaj EPS-a da je poslovanje bilo odlično, da je dobit 34,5 milijardi dinara i da su rezultati bolji od planiranih, dok ministarka Đedović kaže da su informacije potpuno suprotne, Banjac je rekao da je nezahvalno da komentariše i jedan i drugi izveštaj i da može da kaže da su i jedni i drugi u pravu.

Banjac je rekao da je vršilac dužnosti direktora EPS-a Miroslav Tomašević izneo podatke da je povećana proizvodnja električne energije, da je sistem stabilizovan, da nam hidrološka situacija ide u korist i da na deponijama ima dovoljno rezervi uglja.

“Naravno, ušli su u remont termoenergetskih postojenja ranije nego što je trebalo, što je i logično u tehničkom smislu jer imamo dovoljno hidro potencijala u ovom trenutku. Za razliku od toga, ministarka Đedović govori o tome da je plan bio veći a da nije ispunjen. I jedna i druga strana su u pravi, zavisi kako gledate na to stanje”, navodi Banjac.

Profesor je rekao da je činjenica da smo pre dve godine imali kolaps elektroenergetskog sistema ali isključivo zbog lošeg rukovodstva i loših menadžera i na nižim pozicijama, a ne zbog toga da li je to bilo javno preduzeće ili akcionarsko društvo.

Euronews