Islandski penzioni sistem toliko je uspešan u gomilanju štednje budućih penzionera da je nedavno proglašen najboljim u svetu.
Radno aktivni Islanđani moraju odvajati najmanje 12 posto za penzije, no u većini ugovora o radu penzioni doprinos iznosi 15,5 posto, od čega poslodavac plaća 11,5 procenata.
Islandski penzioni sistem pretekao je holandski i danski i popeo se na prvo mesto Mercer CFA Global Pension Index lestvice objavljene u oktobru.
Lestvica uzima u obzir faktore poput “relativno velikodušne” državne penzije te dobro regulisanog i upravljanog privatnog sistema koji pokriva sve zaposlene.
Imovina pod upravljanjem penzijskog sistema dvostruko je nadmašila vrednost islandske ekonomije, pa tamošnja vlada razmišlja fondovima omogućiti veću diverzifikaciju otvaranjem mogućnosti da ulažu u inostrane hartije od vrednosti.
Takav zaokret podstaknuo je centralnu banku da pozove na oprez budući da su strana ulaganja trenutno ograničena na 50 posto imovine, prenosi Bloomberg. “Sistem je postao vrlo velik”, rekao je tamošnji ministar financija Bjarni Benediktsson ilustrujući da kumulativna štednja doseže 6,4 bilionaislandskih kruna, oko 49 milijardi američkih dolara.
“Neupitno je da ne možemo ograničiti sve investicione prilike na domaće tržište”, dodao je. Udruženje penzionih fondova predlaže ukidanje gornje granice za stranu imovinu ili barem dizanje plafona između 60 i 65 odsto.
Island je zavisan od turizma i ranjiv na izmene ekonomskih uzleta i padova. Nakon bankrota Lehman Brothersa 2008. potonuo je bankarski sektor i domaća berza na kojoj je penzioni sistem izgubio više od petine. Budući da se neki od fondova približavaju gornjim ulagačkim granicama, sve su glasniji oni koji traže da se ograničenja ublaže,
Guverner centralne banke Asgeir Jonson upozorio je da svako povećanje ulaganja u strane hartije od vrednosti mora biti vrlo lagano i usklađeno s domaćom ekonomijom.
Drastična promena mogla bi ugroziti vrednost krune u vreme kada se zemlja suočava s padom broja turista zbog pandemije koronavirusa.
“Moramo zaraditi devize koje će fondovi koristiti za ulaganja u inostranstvo prodajom ribe ili drugom vrstom izvoza, poput turizma”, rekao je u intervju.
Izvor: BiF rs
