Iako blokčejn sam po sebi nije rešenje, već tehnologija za implementaciju rešenja, ako ga posmatramo kao alat koji može da omogući ozbiljne društvene promene, Srbija bi mogla bi da reši mnoge probleme primenom blokčejna, ali za to je potreban jasan plan i cilj, kao i inicijativa zvaničnih institucija, ocenjuje Stefan Ignjatović iz domaće startap firme Tenderly koja pravi alate za blokčejn developere.
“Siguran sam da bi svaka institucija u ovoj zemlji, makar iz ugla građana, mogla da koristi karakteristike blokčejna. Jedna od najzanimljivijih karakteristika blokčejn tehnologije je transparentnost i nepromenljivost podataka. To znači da jednom upisani podaci o nekom događaju, snimku kamere, glasanju i tako dalje ostaju zauvek takvi, apsolutno su nepromenljivi, i u svakom trenutku su proverljivi od strane bilo koga, tako da neka institucija ne bi imala apsolutno nijedan način da promeni bazu podataka koju bi svako od nas mogao da pogleda i da zna šta je istina, bez potrebe da veruje nekoj konkretnoj osobi, jer verujemo tehnologiji koja nam ovako nešto omogućava”, navodi Ignjatović.
On objašnjava da ovo u poslovnoj praksi znači da možemo polako da počnemo da isključujemo iz raznih procesa poslovanja različite stejkholdere koji služe kao garant poverenja za razne vrste transakcija, i te resurse (vreme i novac) usmerimo na nešto drastično produktivnije i korisnije za naše društvo.
Prema njegovim rečima, blokčejn ima praktično neograničen potencijal, a Tenderly želi da poboljša kompletan način rada programera koji se bave razvojem decentralizovanih aplikacija.
“Blokčejn je definitivno revolucija, i za nas ne postoji ništa što nas trenutno više motiviše od toga da budemo deo iste i pomognemo u bržem prihvatanju i edukaciji o decentralizovanim rešenjima”, kaže Ignjatović.
Ističe da je Tenderly osnovan 2018. godine iz tadašnje potrebe inženjera, a danas osnivača, za boljim alatima u razvoju proizvoda na blokčejnu, konkretno na Itirijumu (Ethereum) i ostalim mrežama koje su na njemu zasnovane.
Platforma za cilj ima da obezbedi neophodan set alata inženjerima i timovima koji razvijaju proizvode i usluge na blokčejnu, ali i kompletnu infrastrukturu koja podržava decentralizaciju interneta, tj. sada već aktuelni Internet 3.0.
“Kada kažem alati mislim na softverska rešenja poput lakšeg debagovanje (debugging) koda pametnih ugovora i analizu transakcija na blokčejnu, zatim, simuliranje transakcija i različitih scenarija na blokčejnu pre puštanja proizvoda na tržište, praćenje ponašanja pametnih ugovora kao i adresa novčanika u realnom vremenu kao i notifikacije čije parametre korisnik sam podešava i napredna rešenja poput Fork-ova za kompleksne simulacije i Web3 Akcija koje su osnova Tenderly infrastrukture za automaciju”, objašnjava Ignjatović.
Ocenjuje da u Srbiji ima sve više vrlo uspešnih ljudi i timova koji se bave razvojem proizvoda na blokčejnu, ali i napominje da je, na kraju dana, blokčejn “samo” tehnologija koja čini stvari mogućim.
“Blokčejn je neminovno budućnost, ali rešenja zavise isključivo od toga kako i da li uopšte želimo da koristimo blokčejn. Ako je odgovor “da”, siguran sam da će nam biti svima zajedno makar mało bolje”, poručuje Ignjatović.
Stefan Ignjatović pozdravlja donošenje Zakona o digitalnoj imovini i ocenjuje da je takav propis potreban kako bi se znala pravila igre i uslovi poslovanja u ovoj oblasti, ali ima i zamerku:
“Zakon je prilično kategorički nepopustljiv, posebno prema porezima na dobit od kriptovaluta, što je generalno loše za opštu edukaciju i prihvatanje kriptovaluta i blokčejna u širim narodnim masama”, smatra Ignjatović.
On daje i konkretan primer:
“Na svaku dobit od kriptovaluta mora da se plati porez od 15% u momentu kada se kriptovalute prodaju za dinare, recimo preko ECD-a. Ako sam ja neko ko tek ulazi u kripto, i želim da probam da uđem sa recimo 100 EUR investicije koja nakon šest meseci poraste na 200e, ja sad moram da popunjavam poresku prijavu i sve što uz to ide kako bih platio 15 EUR poreza (prodajem kripto u iznosu od 200 EUR, početna investicija je bila 100 EUR, porez se plaća na dobit koja je u ovom slučaju takođe 100 EUR). Ovo će sprečiti većinu ljudi koji su mozda i hteli da se poigraju sa sitnim sumama, nauče, a možda i zarade nešto, da se uopšte upuštaju u kripto-avanturu”.
Ističe da je Slovenija to lepo rešila stavkom da se porez na dobit ne plaća na iznose ispod nekoliko hiljada evra.
“Kada bi kod nas postojala slična stavka, deo ovih ljudi koji bi ušli u kripto sa sitnim ciframa bi uplivalo još dublje, u nekom momentu bi to bile mnogo veće cifre, i tada je apsolutno normalno naplatiti porez, jer tada osoba već ima dobru količinu znanja koje koristi za akumuliranje svog kapitala. Ovako samo sprečavaju ljude da nauče nešto novo zbog poreza od kojeg je ukupna zarada za državu definitivno manja nego da su recimo rekli da na dobit do 1.000 EUR niko ne mora da plaća porez”, ocenjuje Ignjatović.
eKapija
