Inflacija uskoro i do osam odsto, zaduživanje države poskupljuje

Međugodišnja inflacija u oktobru u Srbiji iznosila je 6,6 odsto, a prema prognozama ekonomista na kraju godine, gledano decembar na decembar dostići će blizu osam odsto. Već dugo ni Srbija ni veći deo razvijenog sveta nije imao posla sa tolikim rastom cena. Doduše, ni situacija pre toga nije bila uobičajena, da više od decenije imamo niske ili čak negativne kamatne stope u razvijenim zemljama i da to ne izazove inflaciju.

Za ekonomistu Slavišu Tasića čudno je da kamatne stope još nisu počele da rastu, jer je uobičajeno da budu malo iznad inflacije, odnosno da budu realno pozitivne.

“Deluje da centralne banke kontrolišu kamatne stope, ali mislim da njih diktira tržište, a centralne banke onda samo reaguju. Sada je svuda inflacija i moraće i oni da počnu da povećavaju. Nemaju izbora. Ipak oni se suočavaju sa dilemom. Kada se povećaju referentne kamatne stope, smanjuje se likvidnost, a povećava se zaduženost. Tu centralne banke moraju kalkulišu, jer ako previše podignu kamate uticaće na usporavanje ekonomije i to je recimo bila greška ECB 2011. godine”, objašnjava Tasić.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, takođe smatra da centralne banke “kupuju svaki mesec nepovećavanjem kamata, ali ukoliko rast cena potraje još nekoliko meseci neće imati izbora”.

“U decembru će inflacija na decembar prošle godine biti između sedam i osam odsto. Banke nisu sigurne koliko će to potrajati, ali ako potraje počeće sa ugrađivanjem inflacije u cene. To bi monetarna politika trebalo da spreči. Opet monetarna politika je u delikatnoj situaciji, jer bi rast kamata usporio privredni oporavak, povećanje troškova zaduživanja i građana i privrede i države”, napominje Arsić.

Ipak neke zemlje u okruženju poput Rumunije, Češke, Mađarske, Rusije već su krenule u povećanje kamatnih stopa.

Mađarska je povećala 0,3 procentna poena, Poljska za 0,75, Rumunija za 1,75, Češka za čak 1,25 i to sve u novembru. Svuda se inflacija nalazi iznad gornje vrednosti cilja centralnih banaka. Međutim, osim Češke čija je kruna značajno ojačala prema evru poslednjih godinu dana, i u Poljskoj i u Mađarskoj i u Rumuniji vrednost lokalnih valuta pada. U Srbiji je odnos dinara i evra zakucan.

“Da devizni kurs nije fiksiran imali bismo još veći rast bazne inflacije. To ima i svoju cenu, a to je smanjenje cenovne konkurentnosti privrede. Ove godine će inflacija biti sedam, osam odsto, prošle godine dva, tri, a kurs je fiksan. Sada imamo pojavu da rastu cene i plate u evrima”, napominje Arsić.

Da se NBS nalazi između čekića i nakovnja može se pročitati i posredno iz njihovog novembarskog izveštaja o inflaciji. Pišući o monetarnim politikama centralnih banaka navodi se da će “ključni izazov za kreatore monetarne politike biti to kako da se izbegne neželjeno zaoštravanje finansijskih uslova, tj. zaoštravanje koje bi moglo znatnije usporiti ekonomsku aktivnost, a da se istovremeno obezbede kontrola inflatornih pritisaka i finansijska stabilnost”.

Takođe kažu i da su znatno više cene energenata i zastoji u lancima snabdevanja nepovoljni za većinu zemalja u usponu i predstavljaju jedan od ključnih rizika ne samo inflacije već i privrednog rasta.

“Uporno visoka inflacija negativno bi se odrazila na raspoloživ dohodak stanovništva i deo privrede koji nije u mogućnosti da prebaci teret povećanih troškova na potrošače. Stoga se mnoge centralne banke zemalja u usponu nalaze u dilemi između reagovanja na inflatorne pritiske i podrške kratkoročnom privrednom rastu”.

Ipak, izgleda da je rešenje fiksiran kurs.

“Ono što je dobro poznato u Srbiji, ali i u drugim zemljama u usponu, pokazala je i analiza MMF-a da veće deprecijacije deviznog kursa (jedini faktor koji je u analizi statistički značajan) prethode epizodama visoke inflacije.

“Narodna banka Srbije već duži niz godina ističe da očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa ima veoma značajnu ulogu u domaćoj ekonomiji i ostvarivanju osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije – cenovne i finansijske stabilnosti, u uslovima još uvek relativno visokog stepena evroizacije domaće ekonomije. Važan faktor niske i stabilne inflacije jeste i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja”.

Ipak, tržište već reaguje. Nedavno je Ministarstvo finansija pokušalo reotvaranje petogodišnjih dinarskih obveznica iz januara 2020. godine, sa dospećem u julu 2025. godine sa kamatnom stopom od tri odsto godišnje.

Za kupovinu duga od 43.611.210.000 dinara pod ovim uslovima nije se javio niko. Inače je aktuelna stopa prinosa na petogodišnje državne obveznice 2,05 odsto na hartije emitovane u septembru.

Arsić objašnjava da su zbog inflacije kamatne stope realno negativne i da je izvesno da će investitori zahtevati veće prinose na državne obveznice.

“Inflacija u evrozoni je veća od kamatnih stopa na štednju i to ne može dugo da traje”, ocenjuje on.

Analitičari Rajfajzen banke kažu da su prinosi krenuli da rastu jer investitori traže veću premiju.

“Objave FED-a i ECB-a delimično su usporile taj rast, ali sa objavom novih podataka o inflaciji prinosi reaguju rastom. Što se kretanja kapitala tiče, uslovi za zemlje u razvoju su do sada bili povoljni a prilivi stabilni ali se sada moze očekivati nešto veća averzija portfolio investitora prema rizicima, niži priliv i rast premije za rizike”, objašnjavaju oni.

Danas