EBRD: Zelena agenda prioritet u Srbiji

Evropska banka za obnovu i razvoj je ovog meseca predstavila “Izveštaj o tranziciji” za države u kojima investira, a u kojem je za Srbiju, kao jedan od prioriteta, navela ubrzanje sprovođenja zelene agende. Posebno je izdvojeno da treba raditi na uvođenju aukcija za obnovljive izvore, poboljšanju energetske efikasnosti i investicijama u ekološku infrastrukturu.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan i Kancelarije za Srbiju, Mateo Kolanđeli kaže za RTS da su prioritetni projekti u našoj zemlji koju ta finansijska institucija finansira su zamena kotlova i prelazak sistema daljinskog grejanja na gas, a kao sledeći korak i na obnovljive izvore energije. Ističe da je u planu i finansiranje sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Zbog čega je EBRD najviše fokusirana na finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine?

– Životna sredina je u fokusu Evropske banke za obnovu i razvoj. Prioriteti u Srbiji na kojima radimo su upravljanje otpadom i ozelenjavanje energetskog sistema zemlje. U energetskom sektoru podržavamo dekarbonizaciju daljinskog grejanja u Kragujevcu, zamenu starih kotlova na ugalj i prelazak na gas, kao i sanaciju otvorene deponije pepela. Energetski sektor je ključan. Gde god je moguće, fosilna goriva bi trebalo da se zamene obnovljivim izvorima energije.

Koje biste projekte izdvojili kao najvažnije za sledeću godinu ?

– Za sledeću godinu, radimo na projektu koji bi se sprovodio u više gradova gde bi se za sisteme daljinskog grejanja uvodile tehnologije za obnovljive izvore energija, pre svega solarna i geotermalna, i toplotne pumpe. To je projekat koji će doneti tehnološke inovacije, veću energetsku bezbednost zemlje i naravno bolji kvalitet vazduha za građane.

EBRD takođe radi sa Ministarstvom rudarstva i energetike na projektu kojim bi se finansiralo poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Razmatramo da odobrimo kredit od 20 miliona evra, dok će dodatna bespovratna sredstva obezbediti Evropska unija.

Kada govorimo o reciklažnoj industriji, koje projekte tu finansirate ?

– Kada je reč o otpadu, pored javno-privatnog partnerstva za deponiju u Vinči, u pregovorima smo oko novog državnog kredita od 75 miliona evra za finansiranje sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom u celoj zemlji, koji bi bili izgrađeni u skladu sa standardima EU i sa pratećom infrastrukturom za sortiranje i reciklažu otpada. Paralelno sa ovim investicijama, želimo da doprinesemo razvoju reciklaže i cirkularne ekonomije gde verujemo da postoje neiskorišćene poslovne mogućnosti.

Reciklaža i cirkularna ekonomija su veoma važne za nas i zaista želimo da podržimo privatni sektor u toj oblasti. Bitno je da sve manje otpada treba da ide na deponije, a sve više otpada da se koristi kao sirovina za nove proizvodne procese. Zato je važno da se urade infrastruktura i zakonski okvir koji bi omogućio investicije privatnog sektora.

U Beogradu živite nekoliko meseci, kakvo je vaše mišljenje o životnoj sredini u prestonici Srbije ?

– Beograd je veliki grad i kao i svi veliki gradovi suočava se sa mnogim ekološkim izazovima. Mi radimo sa gradom na nekoliko frontova: deponija u Vinči, održiva mobilnost. Želimo da pomognemo da se smanji broj privatnih automobila u saobraćaju i da se poboljša kvalitet javnog saobraćaja, što je izazov za sve gradove. Nadam se da ćemo viđati sve više zelenih investicija. Mora biti više drveća u gradu, što je trend u Evropi.