Stambeni rastu duplo brže od keš kredita
Kako piše Blic Biznis, keš zajmovi koji su i dalje najzastupljenija kategorija sa učešćem od 44 odsto, odobravaće se i ubuduće na najviše šest godina otplate. Do novog stana mnogi dolaze uz pomoć stambenih kredita.
Stambeni krediti rastu duplo brže od gotovinskih, a upravo to je Narodna banka Srbije (NBS) želela da postigne kada je 2019. počela da skraćuje rok za otplatu keš zajmova koji su sa ranijih deset godina skraćeni na šest.
“Duže od dve godine prisutan je trend ubrzanog rasta stambenih kredita, koji je u septembru iznosio 16,4 odsto međugodišnje što je gotovo duplo brži rast u odnosu na porast gotovinskih kredita od 8,8 procenata međugodišnje. Ukoliko bi se ovakva tendencija nastavila i u narednom periodu, možemo očekivati dalji rast učešća stambenih zajmova u ukupnim kreditima stanovništva i približavanje gotovinskim, pri čemu rast ukupne kreditne aktivnosti smatramo održivim i u skladu sa rastom ekonomske aktivnosti. Rastu tražnje za stambenim zajmovima, pored povoljnih uslova finansiranja, doprinosi i rast raspoloživog dohotka građana, veća ponuda stanova, kao i naše mere kojima se podržava održivo kreditiranje poput toga da su ublaženi zahtevi u pogledu stepena završenosti nekretnine, smanjeno je minimalno učešće za kupovinu prvog stana. Takođe, u prilog rastu stambenih kredita govore i rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti koji pokazuju da banke očekuju nastavak pozitivnih kretanja na tržištu stambenih zajmova, kao i dalji rast tražnje za njima u narednom periodu”, navode iz NBS, piše Politika.
Ipak, u strukturi kredita stanovništva, gotovinski zajmovi su i dalje najzastupljenija sa učešćem od 44 odsto, dok stambeni učestvuju sa 38 procenata. U periodu 2016–2020. keš krediti su u proseku imali godišnji rast od oko 65 milijardi dinara što je oko 20 odsto u proseku. Rastu tražnje stanovništva za ukupnim kreditima, pa i gotovinskim, svakako su doprineli i povoljniji uslovi finansiranja koji su velikim delom rezultat i ublažavanja monetarne politike centralne banke. Pored toga, interesovanju stanovništva za keš zajmovima doprinosi i relativno brza i jednostavna procedura odobravanja u poređenju sa ostalim vrstama kredita.
Iz NBS dodaju da se efekti preduzetih mera ogledaju u smanjenju gotovinskih i potrošačkih kredita koji se otplaćuju na period duži od osam godina za 53 odsto i pokazatelja rizika koncentracije na nivou bankarskog sektora za 14,42 procentna poena u periodu januar 2019 – septembar 2021. godine. U istom periodu posmatrajući segment fizičkih lica primetno je smanjenje udela problematičnih kredita i to za 0,6 procentnih poena, što je još jedan od pokazatelja efekata i adekvatnosti preduzetih mera.
Gotovinski krediti i ubuduće će moći da se otplaćuju samo na šest godina. Izuzetak su oni za kupovinu motornih vozila koji će i dalje moći da se otplaćuju do osam godina. Banke mogu da odobre kredit i na duži rok otplate, ali tada moraju da umanje kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja sve do konačne otplate tog zajma. Kako bankama to ne odgovara jasno je da kredita s dužim rokom otplate nema u ponudi.
Ranije su keš zajmovi mogli masovno da se otplaćuju na deset godina što je dovelo do velikog rasta ovih kredita, odnosno zaduživanja stanovništva, a sami tim povećao se i rizik da ne budu vraćeni. Nije normalno da neko gotovinski kredit otplaćuje trećinu radnog veka, oni su predviđeni za zaduživanje na nekoliko godina, kažu stručnjaci. Sve to je dovelo do toga da su u masi kredita keš zajmovi znatno nadmašili stambene.
Iz NBS navode da su oni skraćenjem roka otplate gotovinskih kredita na šest godina delovali proaktivno u cilju sprečavanja potencijalnog rasta problematičnih zajmova fizičkih lica sa kojim su se suočili određeni supervizori iz okruženja.
“Smisao mera koje su stupile na snagu početkom 2019. godine je podsticanje opreznog preuzimanja rizika banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, što treba da doprinese i ostvarenju primarnih ciljeva njihovog usvajanja, a to je sprečavanje negativnih posledica po građane i po finansijsku stabilnost. Samim tim, u cilju izbegavanja prekomerne izloženosti gore navedenim vrstama kreditnih proizvoda, NBS je uvela pokazatelj rizika koncentracije. Pomenuti pokazatelj predstavlja dodatni regulatorni i supervizorski instrument s obzirom na to da određuje gornju granicu izloženosti banke riziku koncentracije.”
