Slabljenje evra u odnosu na dolar najviše odgovara nemačkim izvoznicima i privredi, dok se dalje jačanje dolara neće dobro odraziti po privrednu aktivnost u SAD. Američka centralna banka zato neće dozvoliti da dođe do drastičnog jačanja dolara, uveren je profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić.
Kurs evra koji je još od 2003. godine jači od dolara, trenutno iznosi 1,146 dolara i najniži je u poslednjih godinu dana u odnosu na američku valutu. Dolar je ojačao posle najava američkih Federalnih rezervi da će sa prestankom otkupa obveznica postepeno doći do povećavanja ključne kamatne stope.
Otkud jačanje dolara u odnosu na evro
Šta je uzrokovalo jačanje dolara u odnosu na evro, do koje mere će to ići i kako će se to odraziti na privredu?
Odgovarajući na to pitanje Sputnjika, stručnjak za bankarstvo i finansije Đorđe Đukić ukazuje na ključni signal zbog koga su najviši zvaničnici dve centralne banke, američkih Federalnih rezervi (FED) i Evropske centralne banke (ECB), praktično najavili jačanje dolara i slabljenje evra.
Neočekivani rast nadnica u SAD, kao i troškovi do kojih je došlo zbog prekida u lancu snabdevanja, doveli su do nepredviđenog rasta cena, koji prema poslednjim podacima iznosi 6,2 odsto, što nije viđeno u poslednjih 30 godina. Zbog toga inflacija neće biti tako kratkog daha kako se prvobitno računalo.
A to, kako ističe Đukić, američke monetarne vlasti, pre svega FED, stavlja u situaciju da sa restriktivnim merama za obuzdavanje inflacije, odnosno sa podizanjem kamatnih stopa, krene ranije nego što se prvobitno pretpostavljalo.
Inflacija ipak nije kratkog daha
FED koji trenutno izdvaja 120 milijardi dolara mesečno za kupovinu obveznica i upumpava ih privredi i građanima pogođenim pandemijom, nedavno je odlučio da do kraja meseca počne da smanjuje taj iznos za 15 milijardi dolara mesečno. Polovinom 2022. bi trebalo da se stane sa upumpavanjem novca, kada bi se, kako je bilo planirano, postepeno otpočelo sa podizanjem niskih kamatnih stopa.
Direktor FED-a Džerom Pauel priznao je da će se inflacija, za koju se tvrdilo da je kratkoročna, protegnuti prilično duboko u sledeću godinu. Amerika je, kaže Đukić, pod ozbiljnim pritiskom da pribegne i ranijem povećanju kamatnih stopa, što je, kako ističe, neka vrsta iznudice za američku centralnu banku.
“Nasuprot tome, u nedavnom obraćanju šefice ECB evropskim parlamentarcima, Kristin Lagard je rekla da je vrlo malo verovatno da će ECB pribeći povećanju kamatnih stopa, zato što u toj banci smatraju da su inflatorni pritisci koji dolaze od strane cene energenata i sa tržišta radne snage privremeni”, podseća Đukić.
Kome odgovara slabiji evro
Na pitanje kakve će posledice po privredu imati pad evra u odnosu na dolar, Đukić nema dilemu da će to savršeno odgovarati nemačkim izvoznicima.
“Svako četvrto radno mesto u Nemačkoj zavisi od izvoza, pre svega automobilske industrije i mašinogradnje. Nemačkoj privredi koja bi trebalo da bude lokomotiva privrednog rasta evrozone apsolutno odgovara slabljenje evra, odnosno nemačkim koncernima, jer troškovna inflacija je uvek vezana i za nenormalnu jačinu valute koja je nenormalna u kontekstu enormnog štampanja milijardi ovde evra, a tamo dolara”, objašnjava on.
Upitan da li se može očekivati da u jednom trenutku evro i dolar budu izjednačeni, Đukić je skeptičan.
“Teško je očekivati da će to tako biti, zato što koliko god da kurs dolara nije ključan za izvoz američkih korporacija, američke monetarne vlasti će reagovati na takve signale. Njihovim krupnim kompanijama ne odgovara drastično jačanje američkog dolara, jer ono može da donese samo loše na planu privredne aktivnosti u narednom periodu”, ocena je Đukića.
Treba li da brine Srbija
Na pitanje šta ta pomeranja evra u odnosu na dolar znače za naše ljude koji imaju kredite u evrima, on je jasan da ne znače apsolutno ništa.
“Svim dužnicima, uključujući i ljude u Srbiji, koji imaju kredite indeksirane u evrima, savršeno odgovara politika ECB kakvu će verovatno voditi i 2022. godine, zbog činjenice da ECB nema nameru da nultu referentni kamatnu stopu menja”, objašnjava Đukić. Nikada se, kako ističe, neće plaćati niža cena kredita nego što je to u ovim uslovima.
“Ono što je, takođe, izvesno je da jačanje dolara u odnosu na evro apsolutno ne odgovara zemljama zaduženim u dolarima. Takvim dužnicima, uključujući i Srbiju, koji imaju deo duga nominovan u američkim dolarima, sa svakim jačanjem dolara teret servisiranja tog duga raste, utoliko pre ako izvoz i izvozni prihodi potiču sa područja evrozone”, kaže Đukić.
