Za razliku od drugih, tržište nekretnina ostalo je imuno na pandemiju korona virusom, odnosno interesovanje za kupovinu nije opalo, pa su cene kvadrata u Srbiji porasle u proseku za oko 15 posto. Zbog toga će u gotovo svim lokalnim samoupravama doći uglavnom do povećanja poreza na imovinu u 2022. godini.
Koliko će taj namet biti uvećan za sada je neizvesno jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata ali ono što je izvesno to je da bi ovi dokumenti trebalo da se donosu do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca. Doduše, predloge osnovice su neki gradovi i opštine već uradili, poput Niša i Kragujevca, ali ovi dokumenti još uvek nisu usvojeni.
I bez tih zvaničnih dokumenata jasno je da će osnovica za obračun poreza biti za većinu poreskih obveznika u 2022. godini uvećana jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabeležen skok cena kvadrata. Ipak, kao i ranijih godina, postoje nekretnine u nekim zonama koje nisu bile interesantne za kupce, pa oni koji u njima žive, platiće manji iznos od onog u ovoj godini.
Ono što će izgleda ostati isto kao prošle godine to su stope poreza, koje, bar po najavama lokalaca, neće biti uvećane a kreću se između 0,3 i 0,4 odsto.
“Preliminarni podaci ukazuju da bi osnovica za obračun poreza na imovinu za sledeću godinu trebalo da bude nešto veća. U kojoj meri, zavisi od više faktora jer se osnovica za obračun poreza na imovinu određuje prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. Treba da se zna da o podeli opština na zone i ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1.oktobra 2020. do 30 septembra 2021. godine. Važno je da se kaže da rast cena kvadrata nije isti po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikovaće se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi”, kažu iz lokalnih poreskih administracija koje je kontaktirao “Blic”.
U Nišu i Kragujevcu su ove službe već uradile predloge odluka iz kojih se vidi da će u većini zona porez na imovinu biti uvećan. Međutim, ima i onih gde će ovaj namet biti niži jer su cene kvadrata pale zbog malog prometa.
Primera radi u Nišu za stan u trećoj zoni, koji je star 20 godina i površine 60 kvadrata, porez će biti 8.466,14 dinara, dok je ove godine bio 8.040 dinara. Za kuću u četvrtoj zoni u Njegoševoj ulici, staroj 30 godina i površine 100 metara kvadratnih, porez će biti 7.085 dinara, dok je ove godine bio 6.887. Porez će biti smanjen za građevinsko zemljište u šestoj zoni sa 3.477 na 3.350 dinara, kao i za poslovni prostor u četvrtoj zoni,i to sa 13.555 na 13.482,61 dinara.
I u Kragujevcu je situacija šarenolika jer je u odnosu na prethodnu godinu najviše porasla cena kvadrata kuća u ekstra zoni, 15,8 odsto, a najmanje stanova u prvoj, gde je uvećanje 0,5 odsto. Tako će, za kuću od 100 kvadrata u ekstra zoni, izgrađenu 70-tih godina, porez 2022. godine biti veći za 1.020 dinara i iznosiće 7.469,48 dinara dok će za stan od 55 kvadrata u ovoj zoni, istog godišta, vlasnik platiti 7.258 umesto 6.925 dinara. Vlasnici kuća u prvoj, trećoj i petoj zoni su u boljem položaju jer će za 100 kvadrata platiti stotinu dinara manji porez .
Što se tiče Beograda, “Blic” nije imao uvid u predlog odluke ali prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine, cene stanova novogradnje najviše su porasle na Paliluli i to za 20 odsto i Zvezdari za oko 17 procenata. Na Voždovcu je kvadrat skuplji za 13, Vračaru 10 a u Starom gradu dva odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine, dok su na Savskom vencu cene u novogradnji u proseku ostale iste kao 2020.
Stručnjaci za nekretnine kažu da je promet vikendicama u prošloj godini doživeo ekspanziju zbog čega se može očekivasti značajano povećanje poreza na ove nepokretnosti.
“Ta vrsta objekata doživela je pravi “bum“ na tržištu. Može se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije”, smatra član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić.
Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do jedan odsto godišnje, a najviše 40 odsto.
Od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Naime, stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. To znači ako se nasleđuje bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja. Istovremeno, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti i iznosi 15 odsto.
