Od aprila do jula inflacija u Srbiji kretala se oko centralne vrednosti cilja, ali je potom usledio rast, tako da je u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.
“Taj rast je bio očekivan i najavljivan u avgustovskoj projekciji, ali je ipak sezonski neuobičajeno poskupljenje neprerađene hrane, zbog visokih temperatura i suše, kao i neočekivan skok svetske cene nafte, uticao na to da se inflacija nađe na višem nivou od projektovanog u avgustu”, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji.
Dodala je da za razliku od većine drugih zemalja u regionu u Srbiji je bazna inflacija ostala u donjoj polovini ciljanog raspona i u oktobru je iznosila 2,7 odsto, čemu su doprineli „očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, usidrena u granicama cilja“.
“Inflacija je kod nas uvezena, jer iako su nam govorili da zbog pandemije moramo da podstaknemo potrošnju, da nije vreme da brinemo o inflaciji, mi smo o tome vrlo vodili računa”, rekla je Tabaković objašnjavajući da se i u sektoru poljoprivrede, gde ne uvozimo, inflacija javlja jer je reč o berzanskim proizvodima čija se cena na svetskom tržištu odrazila i kod nas.
Ona se pozvala i na stav većine centralnih banaka, uključujući Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku, kao i na većinu međunarodnih finansijskih institucija, koji su saglasni da je rast inflacije veći od očekivanog, ali da je privremen i pod uticajem je rasta cena energenata na svetskom tržištu, nafte, gasa i struje, potom poljoprivrednih proizvoda i prerađene hrane, kao i globalnog zastoja u lancu transporta.
“Prema našoj novoj centralnoj projekciji, očekujemo da će se međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja do sredine naredne godine, kada će se najpre vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja godine, gde će se zadržati i u 2023. Tome će doprineti očekivano iščezavanje efekata pomenutih privremenih faktora, kao i do sada preduzete mere NBS”, rekla je Tabaković i naglasila da je centralna banka „preduzela korake ka smanjenju stepena ekspanzivnosti monetarne politike kako bi ograničila rast inflacionih očekivanja u narednom periodu i prelivanje na cene ostalih proizvoda i usluga“.
Ona tvrdi da na sve izazove NBS i Vlada Srbije odgovaraju pravovremenim merama, zahvaljujući čemu se ekonomija zemlje od sredine prošle godine nalazi na putanji snažnog i održivog rasta.
“Bruto domaći proizvod je prestigao pretkrizni nivo još u prvom tromesečju i trenutno se nalazi iznad njega za više od tri odsto. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP-a u trećem tromesečju iznosio je 7,4 odsto međugodišnje, što je iznad naših očekivanja iz avgusta.
Rast je bio vođen povećanom aktivnošću u uslužnom sektoru i građevinarstvu, a dobar rezultat u rudarstvu nadoknadio je nešto niži rast proizvodnje prerađivačke industrije od očekivanog. Imajući u vidu povoljnija kretanja u sva tri tromesečja, povećali smo našu projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 6,5 na raspon od 6,5 do sedam odsto.
To znači da će, kumulativno posmatrano, u dve pandemijske godine Srbija ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta”, tvrdi guvernerka.
