Zaposleni koji pristane da sa poslodavcem potpiše ugovor na polovinu radnog vremena srazmjerno gubi obim prava iz radnog odnosa, saopšteno je iz Unije slobodnih sindikata, koja je nedavno upozorila da su poslodavci počeli da pritiskaju zaposlene da ugovore o radu na puno radno vreme izmene na polovinu radnog vremena.
Kako je ranije pojašnjeno, to rade poslodavci kako bi od januara naredne godine izbegli obavezu da zaposlenog prijave na najavljeni novi iznos minimalne zarade od 450 eura, jer bi u slučaju ugovora na polovinu radnog vremena te zaposlene mogli osigurati i na polovinu te minimalne zarade, prenose Vijesti.me.
Minimalna zarada je 1. oktobra ove godine iznosi 250 eura, a kroz najavljeni program “Evropa sad” trebalo bi da se poveća na 450 eura uz umanjenje dažbina na zaradu i za 80 odsto. Potisivanjem novog ugovora o radu sa zaposlenim na polovinu radnog vremena, poslodavac bi za sebe zadržao i iznos poreza i doprinosa koji se umanjuju, dok bi radnik ostao na skoro istom iznosu prijavljena zarade kao i do sada.
Zaposleni bi mogao da ostali deo zarade prima “na ruke” bez obračuna staža i dažbina, a na “crno” bi nastavio da radi puno radno vreme. Međutim, gubitak obima radnih prava, značio bi dugoročnu ekonomsku ugroženost jer bi imao penziju i upola manju od sadašnje minimalne od 145 eura.
“Razlika između zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom ogleda se ne u vrsti prava koje ostvaruju, već u obimu prava iz radnog odnosa. Naime, lica zaposlena na nepuno radno vreme prava iz radnog odnosa ostvaruju srazmerno vremenu provedenom na radu. Ovo znači da, iako Zakon o radu garantuje jednak tretman zaposlenih sa nepunim u odnosu na zaposlene sa punim radnim vremenom, ipak, zaposleni sa nepunim radnim vremenom određena prava, poput prava na zaradu, na odmor u toku rada (pauzu), pa i pravo na penziju ostvaruju primenom navedenog načela srazmernosti. Shodno navedenom, zarada zaposlenog obračunava se i isplaćuje u odnosu na broj časova rada pri čemu napominjemo da Zakon o radu poznaje ograničenje da ugovor o radu ne može da se zaključi u trajanju kraćem od jedne četvrtine (10 časova) punog radnog vremena”, naveli su iz Unije slobodnih sindikata.
Na primer, ako zaposleni godinu radi na polovinu radnog vremena, imaće svega šest meseci staža, a i umanjen koeficijent za penziju jer je osiguran na nižu zaradu.
“U cilju sprečavanja mogućih zloupotreba, Zakonom o radu je definisana obaveza poslodavca da aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u zavisnosti od prirode posla i organizacije rada, utvrđuje radna mesta na kojima se zaključuje ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom. U kolektivima u kojima su organizovani sindikati, poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti sindikat o planiranim izmenama akta o sisitematizaciji radnih mesta i zatraži njegovo mišljenje, odnosno omogući prisustvo na sastancima na kojima bi se njihovo mišljenje, predlozi i sugestije bili predstavljeni”, objasnili su iz USS-a.
U firmima gde ne postoji organizovan sindikat, poslodavac može sam da izmeni sistematizaciju, unese koliko želi radnih mesta sa polovinom radnih mesta, a zatim prisiliti zaposlenog da potpiše ugovor o radu na polovinu radnog vremena, preteći mu otkazom.
“Za svaku povredu prava iz radnog odnosa, pa i u konkretnom slučaju, zaposleni može tražiti zaštitu kod Inspekcije rada koja je dužna izvršiti nadzor i naložiti poslodavcu da otkloni nepravilnosti. Savet USS zaposlenima koji se nađu u ovakvoj situaciji jeste da obavezno obavesti sindikat čiji su članovi. S obzirom na to da zaposleni koji su angažovani na nepuno radno vrime imaju ista prava iz rada i po osnovu rada, kao i zaposleni sa punim radnim vremenom, to bi im u konretnom slučaju pripadalo pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada ako ga poslodavac natera da i dalje radi puno radno vreme”.
Iz Uprave za inspekcijske poslove su prošle nedelje kazali da do tada nisu imali prijave radnika da ih poslodavci prisiljavaju na zaključenje ugovora na polovinu radnog vremena, ali da će inspekcija kontrolisati kod svakog poslodavca ugovore o radu. Savetovali su radnicima da mogu podneti i anonimne prijave, ako poslodavac vrši pritisak na njih. Međutim, inspekcija je nemoćna ako poslodavac unapred promeni sistematizaciju i ako zaposleni pristane na ovakve ponižavajuće uslove potpisivanjem izmene ugovora o radu.
Iz Unije slobodnih sindikata su naveli da će pratiti ponašanje poslodavaca i inspekcija i da će svoje članove, ali i ukupna javnost, blagovremeno upozoravati o svim posledicama vezanim za eventualne zloupotrebe od poslodavaca, kao i da će zaposlene podučavati o mehanizmima zaštite.
“Uvereni smo da će se ovakva, moguća neželjena i nezakonita ponašanja poslodavaca, dešavati isključivo u kolektivima u kojima ne postoji organizovan i registrovan sindikat. U svakom slučaju, USS će insistirati na pojačanoj inspekcijskoj kontroli ukoliko zahtijevi poslodavaca za aneksiranje ugovora o radu sa punog na nepuno radno vrijeme uzmu maha, odnosno budu izražena pojava. Činjenica je da je od strane Inspekcije rada, po dojavi zaposlenog ili sindikata, moguće lako iskontrolisati da li se radi o zloupotrebi prava zaposlenih u slučaju prevođenja ugovora o radu na nepuno radno vrijeme kroz kontrolu prisustva zaposlenog na radnom mjestu i Odluke o rasporedu radnog vremena”, naveli su iz ove sindikalne centrale.
Upozoravaju i da je Krivičnim zakonikom propisano da će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine kazniti svako ko se svjesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima iz rada i zaposlenima uskrati ili ograniči pravo koje mu pripadaju.
“Na inicijativu USS-a, 2017. godine potpisan je Protokol o saradnji sa Upravom za inspekcijske poslove (UIP) koji je doprinio efikasnijem postupanju inspekcijskih organa po prijavama sindiakta. Naša misija je dalje unapređenje saradnje sa UIP, te zalaganje za jačanje kapaciteta inspekcijskih organa, ali i stvaranja uslova za dostojanstven rad inspektora kako bi na adekvatniji način mogli da obavljaju svoju ulogu”, smatraju iz USS-a.
Ministar finansija Milojko Spajić je prošle sedmice kazao da će ojačati inspekciju rada, ali da očekuje da će ovakve malverzacije poslodavaca regulisati i tržište, odnosno da će oni poslodavci koji ne povećaju zarade ostati bez radnika.
Predsednik Vlade Zdravko Krivokapić, najavio je da će sprečiti moguće opstrukcije poslodavaca i da će institucije delovati blagovremeno.
“Napravićemo Savet za uzbunjivanje koji će obaveštavati o svim poremećajima, kada je u pitanju sprovođenje programa Evropa sad”, rekao je Krivokapić
