Tačka na tužbe klijenata

Banke već više od tri godine upozoravaju da su ovi sporovi nepotrebni, da je pravo na strani banaka, da je takva evropska praksa i da to tvrdi i Vrhovni kasacioni sud Srbije. Ako smo mi to videli jasno, kako se desilo da neki advokati tvrde suprotno i uvode svoje klijente u brojne sporove? Reč je o tome da ili nisu dobro razumeli prethodne pravne stavove ili zaista kod nekih može da postoji loša namera.

„Iako je proces još u začetku, već u prvim nedeljama od kako smo pozvali građane, registrujemo da u svakoj banci nekoliko desetina tužilaca odustaje od svojih zahteva da tuže banku. Dnevno, taj broj se kreće od 18 do 40 i beleži se trend rasta iz dana u dan“, kaže u razgovoru za „Svet bankarstva i investicija“ Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS).

Ovih nedelja i banke i klijenti su opet u fokusu javnosti, nakon poteza Vrhovnog kasacionog suda koji je na sednici od 16. septembra doneo pravni stav po kome banke nisu dužne da posebno dokazuju troškove kredita. Usledili su protesti pojedinih advokata zbog kako su naveli „nove neizvesnosti“, da će svi sporovi protiv banaka biti izgubljeni. Do tada su sudovi, a od 2018. kada je Vrhovni kasacioni sud izrekao prvi pravni stav doneli oko 30.000 pravosnažnih presuda u korist građana koji su tužili banke. UBS je odmah reagovalo saopštenjem da banke pozivaju građane koji su ih tužili do 17. septembra 2021. da se odreknu podnetih tužbenih zahteva najkasnije do 31. decembra ove godine, a da će se banka odreći prava na naplatu svojih troškova od njih i predložiće sudu, ili će se saglasiti sa već iznetim predlogom, da u pogledu troškova spora dosudi da svaka strana snosi svoje troškove.

Sa Vladimirom Vasićem, generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije, razgovarali smo o aktuelnoj situaciji, o tome koliko je snažan advokatski lobi, da li su i koliko klijenti izmanipulisani, kako se banke pripremaju za ukidanje LIBOR-a, ali i uticaja klimatskih promena na njihovo poslovanje, kao i do kada će trajati era jeftinog novca.

Šta će se desiti nakon 31. decembra, roka do kog građani mogu da se odreknu od tužbenih zahteva?

Posle našeg saopštenja, svakodnevno od banaka dobijamo informacije koliko se dnevno klijenata odriče od tužbi i iskreno očekujem da stavimo tačku nakon tog datuma na to, da više nema novih tužbi. Iskreno, čudi sve ovo što se dešava proteklih godina, a kulminiralo je 2019. i 2020. godine i poklapa se sa rešenjem sporova sa švajcarskim francima, pa su se pojedini advokati izgubivši jedan izvor prihoda samo preusmerili na neki drugi. Poslali smo poruku klijentima da želimo da prevaziđemo ovaj problem i jaz koji je prisutan na relaciji banke-klijent poslednjih nekoliko godina. Fer je da se kaže da su u ovom procesu banke ostvarile sasvim dobru saradnju sa advokatima koji u tim parnicama zastupaju klijente i da se saradnja po tom pitanju odvija krajnje korektno. Bankarstvo jeste poverenje, pouzdanost i sigurnost. Na ovaj način pokušavamo da klijente koji su ušli u spor sa bankom finansijski zaštitimo da u slučaju gubitka spora sa bankom, ne snose sve troškove, već da banka snosi sopstvene troškove i advokata koje je angažovala. To je ruka pomirenja.

Koliki je tačan broj klijenata koji su tužili banke odnosno koliko je tužbi?

Razlika je kada je reč o klijentima i broju pokrenutih sporova. Koliko za sada znamo reč je o 220 hiljada do 250 hiljada tužbi. Broj klijenata koji su tužili banke se kreće od 50.000 do 80.000, maksimalno 100.000. Ta razlika u broju nastala je zato što su advokati s namerom povećavali broj procesa, tako što su po osnovu jednog kredita podnosili čak četiri tužbe. Klijenti koji su tužili banke moraju da budu svesni, uzročno-posledične veze, da onda ne mogu da očekuju da će dobiti nov kredit ili dozvoljeni minus. Za banku svaka tužba znači odvajanje novca za rezervisanje, za banke je to trošak, jer taj novac ne može da bude u plasmanima.

Za koje iznose klijenti su tužili banke?

Različiti su iznosi, imamo nekoliko stotina tužbi koje se odnose na iznose ispod 250 dinara i to je očigledno interes, da tužite da bi se pokrenula mašinerija, da bi se naplatili troškovi. Pitanje je da li biste vi kao klijent ugrozili poslovni odnos sa bankom zato što vam je neko besplatno ponudio da tužite banke ili je neko otkupio potraživanja. Čestiti advokati se ne bave ovom tematikom. U Srbiji desetak advokatskih kancelarija se bavi ovim tužbama. Reč je uglavnom o manjim kancelarijama koje drže 80 odsto tužbi. Na primer jedna advokatska kancelarija iz Kruševca je pokrenula oko 9.000 tužbi, a druga 5.500 tužbi i to sve na teritoriji Vojvodine.

Koliko su do sada po presudama nadležnih sudova od 2018. godine banke isplatile na ime obrade troškova kredita?

Nije rađena neka precizna analiza ove vrste troškova, svaka banka vodi svoje podatke. Možemo da procenimo da je reč o nekoliko desetina miliona evra.

Ko su advokati koji su glasnogovornici da se istraje u nameri da se banke tuže i izvrši pritisak na Vrhovni kasacioni sud da preimenuje pravni stav?

Koliko mi razumemo stvari, to nije u interesu njihovih klijenata. Izlažu ih velikom riziku, utrošku vremena i novca. Moguće je da to jeste u interesu samih advokata koji takvu politiku zastupaju. Postavlja se pitanje motiva, da li pojedini advokati štite pravdu, pravo, klijente ili svoje finansijske interese. Dobro je što je Vrhovni kasacioni sud stavio jednu tačku i ovo je jedan put da se stavi tačka. Da se procesira tih 230.000 – 250.000 tužbi biće potrebno vreme, ali je važno da nema više novih tužbi. Ukazali smo da to jeste jedan sistemski problem, zbog interesa pojedinaca koji na brz način žele da dobiju veći iznos novca, izmišljajući kako da to urade kroz tužbe, mogla bi se narušiti stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije.

Nezvanično se može čuti da su građani i izmanipulisani takvim stavovima advokata?

Od početka ovog spora mi iz Udruženja banaka izbegavamo teške reči. Možemo da kažemo ono što je očigledna činjenica: banke već više od tri godine upozoravaju da su ovi sporovi nepotrebni, da je pravo na strani banaka, da je takva evropska praksa i da to tvrdi i Vrhovni kasacioni sud Srbije. Ako smo mi to videli jasno, kako se desilo da neki advokati tvrde suprotno i uvode svoje klijente u brojne sporove? Reč je o tome da ili nisu dobro razumeli prethodne pravne stavove ili zaista kod nekih može da postoji loša namera. Šta je od toga slučaj, zaista ne želimo da sudimo.

Zašto se, po Vama, ne čuje glasnije glas onih advokata koji zastupaju banke?

Advokati koji zastupaju banke bave se zastupanjem svojih klijenata, a ne javnim promovisanjem sopstvenih interesa. Oni svoje argumente iznose tamo gde treba, pred sudom i to mi zaista deluje kao jedino ispravno ponašanje.

Pojedinačno banke u Srbiji imaju dobru reputaciju, kako popraviti opšti utisak o celokupnom bankarskom sektoru?

Ako pogledamo broj korisnika kredita koji raste i među građanima i među preduzećima; ako pogledamo vrlo snažan rast online i mobilnog bankarstva; ako vidimo veoma visok rast štednje, posebno dinarske; ako pogledamo kolika je bila podrška i kakva je bila saradnja banaka i građana tokom pandemije; gde vidimo da reputacija banaka nije dobro? Poverenje je veoma visoko, saradnja je jako dobra. To što postoje neki izuzeci, mi se zaista nadamo da se sa takvom praksom bližimo kraju, da će banke i klijenti voditi računa o svom interesu, a ne o interesu neke treće strane, koja od njihovog sukoba profitira.

Kako biste ocenili poslovanje banaka u vreme pandemije, koliko su moratorijumi uticali da se izbegne opasnost od rasta nenaplativih kredita?

Mi zaista moramo da kažemo da smo ponosni na način kako su banke radile i ponašale se tokom pandemije. Tu mislim na finansijsku pomoć, kroz moratorijume, kroz garantnu šemu, ali mislim i na celokupan rad svih zaposlenih, preuzimanje ličnog rizika i na kraju uspeh da sve vreme krize banke rade precizno, stabilno i pod svim uslovima. Verujem da takvo poslovanje banaka ima uticaja na to što danas imamo jako nizak nivo nenaplativih kredita, mada to svakako nije jedini razlog. Velika zasluga je u ekonomskoj stabilnosti koja je uzrokovana dugoročnom politikom Vlade Srbije, kao i jasnom monetarnom politikom koju vodi Narodna banka Srbije.

Kako predviđate kretanje kamatnih stopa. Novac nikad jeftiniji…

Poslednjih deset godina kamatne stope padaju, a više je razloga za to. Jedan je tržišni, ono što se dešava u Evropskoj uniji i kretanje kamatnih stopa, ali imamo i uticaj rejtinga Srbije koji se nekoliko godina poboljšava od strane nezavisnih rejting agencija. Srbija je i na pragu investicionog rejtinga. Sve to je poruka investitorima da ovde postoji sigurnost i stabilnost. S druge strane i konkurencija među bankama je doprinela smanjenju kamatnih stopa.

Kad smo kod konkurencije, bankarsko tržište se ubrzano ukrupnjava.

Tržište je to. Danas kada imate niže kamatne stope, struktura troškova koje imaju male banke prilično je velika. Evo nedavno su nam u poseti bile kolege iz Mađarske i kod njih se na bankarskom tržištu isto dešava. Dolaze novi igrači, brze su promene izazvane digitalizacijom, a to ne može da ne utiče na bankarski sektor. Banke se menjaju, postoje banke koje su potpuno digitalne, tržište se razvija nezaustavljivo.

Kriza će trajati, neizvesno je okončanje, šta su po Vama najveći izazovi pred bankarskim sektorom Srbije?

Bankarski sektor Srbije je adekvatno kapitalizovan, veoma stabilan, takođe je napravio i velike korake u digitalizaciji svojih usluga. U tom smislu, ne vidim neki značajniji kratkoročni izazov pred bankama. Naravno, živimo u svetu izuzetno brzih promena, neočekivanih globalnih zbivanja, kakvo je bila i pandemija izazvana virusom COVID-19, kakvi su politički potresi poput Brexit-a, energetska kriza kojoj svedočimo. Ali to nisu stvari koje možemo da predvidimo, možemo samo da budemo jako dobro spremni, a banke to jesu, na sreću bankarskog sektora, ali i na sreću svih nas.

Kolika je opasnost od korporativnih dugova?

Opšti zaključak je da je nivo urednosti u izmirivanju obaveza i dalje veoma visok. Pozitivni signali sa tržišta ukazuju da u ovom momentu nema značajnije ili vidljivije opasnosti po značajniji rast nenaplativih kredita, bar u kratkom i srednjem roku. To važi i za korporativne dugove. Prema podacima Kreditnog biroa za 30. septembar docnja – odnosno dospela nenaplaćena obaveza preko 15 dana ‒ bila je na nivou od 3,6% kod pravnih lica, a 3,4% kod preduzetnika.

Kako se banke u Srbiji pripremaju za rizike koji su povezani sa klimom, a što je identifikovano kao ključni pokretače rizika u budućnosti u bankarskom sektoru?

Većina banaka koje posluju ovde imaju sedište u EU i primenjuju već ugrađene principe zelene agende, iako kod nas ne postoji direktan zakon koji reguliše tu materiju. Za sada postoji nekoliko kreditnih linija koje daju podstreka privrednicima da posluju tako da su ekološki prihvatljivi. EU je stavila akcenat na banke, koje bi trebalo da usmeravaju, ali i da obavljaju proveru da li su klijenti spremni da se menjaju i prilagođavaju zelenoj ekonomiji. Svesni značaja, Udruženje banaka Srbije organizuje edukacije banaka, jer o tome mora sve više da se priča i da se naučeno primenjuje.

Kapitala ima

Na 21. Beogradskom ekonomskom forumu moglo se čuti upozorenje od Zorana Drakulića, predsednika Kluba „Privrednik“, da ne postoji tržište kapitala, a da brojne male porodične firme ne znaju šta je kredit i nikad se nisu zadužile. Gde vi vidite kao razlog za to, što nema dobrih poslovnih ideja ili su i dalje krediti za male skupi? S druge strane Kreditni biro beleži rast kreditiranja u segmetnu preduzetnika i privrede?

“Podaci Kreditnog biroa sa stanjem na dan 30. septembar 2021. godine pokazuju da je u odnosu na isti mesec prethodne godine rast kredita bio 11,4%, a 1,3% više u odnosu na avgust ove godine. I ovakvu tendenciju beležimo već duži vremenski period. Primera radi, na kraju septembra kod preduzetnika je bilo 65.857 kredita u otplati i ukupno 38.432 korisnika što je oko 1.7 kredita po korisniku. Takođe, od ukupnog broja kredita preduzetnicima 72% su dugoročni, što je izuzetno važna činjenica koja ukazuje na sve značajniju investicionu aktivnost. Iz ovih podataka, kao i iz činjenice o tome da je cena novca gotovo na istorijskom minimumu, mi možemo zaključiti da kapitala ima, kao i da je kreditna aktivnost u konstantnom rastu. Ako je pitanje da li ona može biti veća, sigurno da su i banke spremne da povećanu investicionu aktivnost isprate.”

Digitalizacija ‒ dve strane istog novčića

Digitalizacija nikad brža, da li je prati i zaštita od potencijalnih rizika od zloupotreba?

“Razvoj digitala i pojava novih rizika (ili rizika u nastajanju) direktno su povezani procesi i na njih gledamo kao na dve strane istog novčića.

Moderna sofverska rešenja diktiraju razvoj adekvatnih sigurnosnih mehanizama i procedura i to više niko ne dovodi u pitanje.

Ono što smatram izazovom i što bi trebalo da bude imperativ za sve nas jeste postizanje balansa između rešenja koje obezbeđuju potrebnu sigurnost i dobrog korisničkog iskustva koje je prioritet. Ukoliko je korisničko iskustvo negativno, veliko je pitanje da li će određeni proizvod ili kanal komunikacije uopšte zaživeti, bez obzira kako dobro bio postavljen security.”

Libor i banke u Srbiji

Britanski finansijski regulator (FCA) podsetio je da otkucava sat Londonskoj međubankarskoj kamatnoj stopi krajem 2021. i pozvao tržišta da ubrzaju prebacivanje ugovora, vrednih 260 biliona dolara širom sveta, na kamate koje sastavljaju centralne banke. Koliko su banke u Srbiji tome izložene i šta će biti potezi koje će morati da sprovedu? Koja će biti uloga Udruženja banaka Srbije?

“U samom pitanju se nalazi i odgovor, dakle radi se o kamatama koje sastavljaju centralne banke, izloženost je opšta jer se radi o globalnom izazovu na koje centralne banke i dalje traže odgovor. Ovo potvrđuje i studija profesora Đorđa Đukića, koja upravo analizira mere koje su centralne banke širom sveta, najpre u razvijenim zemljama sprovodile po tom pitanju. Verujemo da se primeri dobre prakse i budućih rešenja mogu tražiti u nekim već predloženim i implementiranim rešenjima.

Takva situacija je i kod nas. Banke će i sada i kao i u svim drugim slučajevima biti pouzdan partner centralnoj banci u implementaciji mera montarne i finansijske politike. Uloga Udruženja banaka Srbije, kao i svih drugih udruženja banaka u Evropi, u ovom procesu nije previše istaknuta, što je UBS proverio analizirajući više od 70 udruženja banaka u svetu. Međutim, svakako smo uvek na raspolaganju našim bankama članicama, Centralnoj banci, državi i na kraju ono najvažnije, građanima i privredi da konstruktivno doprinesemo iznalaženju najboljih rešenja i to onih koja će biti dugoročno održiva. Udruženje banaka Srbije je pokazalo u poslednje dve godine da može da ponudi upravo ovakva rešenja.“

Bonitet.com